Борба за морал на туркменистаски начин

У Туркменистану су почели прогони жена. Припаднице слабијег пола, које се касно увече нађу на улици или ресторану, ризикују да се нађу у полицији. У том случају суочиће се са поступком давања анализа на венеричке болести и присутност опојних дрога у организму.

Рације у Ашхабаду спроводе се целог новембра. Ради се на следећи начин: у кафић или ресторан улази група мушкараца у цивилу, хватају жене, и воде их у полицијску станицу. Притом могу бити приведене и даме, које седе саме, као и оне, које су у друштву својих мужева. После једанаест сати увече, када се у Туркменији затварају места за забаву и ресторани, полицајци приводе жене, које се нађу на улици. Према речима представника органа реда, ове мере се спроводе у циљу борбе против проституције. Политолози се нису зачудили вестима о рацијама у Туркменији. Сличне мере су уобичајене за тоталитарне државе, сматра експерт за земље Централне Азије Руског института стратешких истраживања Аждар Куртов.

- Природно је, да код таквог односа према свом народу, који је карактеристичан за тоталитарне режиме, власти сматрају, да имају право да се мешају у све, без изузетака, области друштвеног живота. Уједно и у област регулисања морала. Није чудно, да борбу за морал туркменистанске власти покушавају на начине, који су веома далеки од представа о људским правима и демократији. Односно медотом полицијских рација, контроле докумената, који понижавају људско достојанство, и принуђују своје грађане на строго дефинисане норме понашања, које измишља ова иста власт.

У исто време са пристизањем информација о рацијама, појавиле су се и гласине, да ће ускоро у Туркменији женама бити забрањено да управљају возилима. Туркменистанске власти су добро познате по томе, да се на законодавном нивоу мешају у приватни живот грађана. Притом ове иницијативе изгледају веома екстравагантно. На пример, још у време претходног председника републике Сапармурата Нијазова, били су забрањени златни зуби и браде. Забрана је обухватила циркус, балет и видеоигре. У овом контексту, гласине да ће ускоро женама бити забрањено управљање аутомобилима уопште не изгледају као невероватне. Уосталом, понекад се информација специјално лансира, да би се дискредитовао владајући режим. И често је тешко препознати, где је истина, а где – претеривање, - упозорава Аждар Куртов.

- Туркменистан је затворена земља, тако да информације о збивањима у овој држави, које доспевају у спољни свет, то су информације са интерпретацијом на строго одређени начин са одређеним циљем туркменистанске опозиције, која се налази у изгнанству. То је информација од једне такве организације. У овом смислу, она не мора да буде сасвим објективна. Односно туркменистанска опозиција, у својој борби против режима, веома често приписује властима оне намере, којима се они не руководе.

Женама је забрањено управљање возилима у Саудијској Арабији. Односно у држави, у којој је монархистичка владавина, а идеологија – вехабизам. Али ако се сличне забране уведу у Туркменистану, то не значи да је земља ступила на пут исламизације. На власти у Ашхабаду, као и у другим постсовјетским републикама централне Азије, налазе се људи, који су се формирали у времена СССР. Тако да је мало вероватно, да ће они увести норме шеријата, сматра политолог Јевгенија Војко.

- Ако узмемо у обзир дуготрајни период њиховог живота у саставу СССР и сличности централноазијских република совјетском стилу управљања, онда за сада нема основа да се говори о ширењу у овим републикама норми шеријата „одозго“. У већини држава региона, упркос томе што је већинско становништво – муслиманско, норме нису верског карактера. Иако постоје одређени покушају и жеље радикалних кругова да уведу шеријатске норме у Централној Азији. Да, такав интерес постоји, али он не потиче од администрације земаља Централне Азије.

Треба додати, да увођење норми шеријата не одобрава само елита, него ни становништво централноазијских земаља. Тако је, према подацима америчке социолошке агенције Pew Forum on Religion & Public Life, за ову меру било 35% анкетираних у Киргизији, 27% грађана Таџикистана, 10% респондената у Казахстану и 8% грађана Азербејџана.

Артем Кобзјев,