Индија и Кина деле космос

Космички уређај Чане-3 на чијој палуби се налази месецоход Јујту, стартовао је са космодрома Сичан. Средином децембра месецоход треба да се искрца на површину сателита земље, да узме узорке месечевог тла и да изведе истраживање руда. Наредна етапа треба да буде слање кинеског астронаута на Месец које може да се деси после 2020. године.

Кина је постала трећа земља у свету после САД и СССР, која је упутила на површину сателита земље своју летелицу. Не чуди што је лансирање првог у историји земље космичког уређаја на Месец било примљено у Пекингу као још један доказ претварања Кине у глобалну државу. Способну у перспективи да истисне свог главног конкурента САД не само у економији и трговини, већ и у космичкој индустрији. Ми ћемо радити на остварењу нашег космичког сна који ће постати део кинеског сна о националном препороду, обећао је директор центра за лансирање Чанг Чанчунг. Индикативно је да теза о великом кинеском сну постала је кључна у прогаму новог кинеског руководства на челу са председником Кине Си Ђинпингом.

Мада и даље заостаје у космичкој индустрији за САД и Русијом, у последње две деценије Пекинг је уложио у освајање космоса огромна средства. То му је омогућило да данас избије у међународној космичкој трци на треће место.

Саопштење о лансирању кинеског месецохода Јујту практично се подударило са новошћу о другом амбициозном космичком пројекту који реализује Азија. Космичка сонда Мангаљјан коју је Индија лансирала почетком новембра, намењена истраживању површине Марса, напустила је земљину орбиту прошле недеље и избила на путању лета Црвене планете. Очекује се да ће сонда избити у орбиту Марса у септембру наредне године.

У случају успеха марсовске мисије Индија ће постати прва држава у Азији која је избила у светски клуб истраживача Марса, где се сада налазе САД, Русија и Европска космичка агенција. Кина је покушала да реализује сличан пројекат 2011. године, али је претрпела неуспех. Тако заостајући за Кином у развоју своје космичке индустрије у целини, Индија претиче азијског конкурента у реализацији пројекта Марса.

Тенденција је очигледна. Како се смањује интересовање за нове амбициозне пројекте у традиционалним космичким силама, међународна космичка трка напорима Кине и Индије премешта се у Азију. Пажња за космички програм условљена је не само потребама азијских економија које се бурно развијају, већ и задацима утврђивања свог новог глобалног статуса који стоје пред њима.

Космички програми нису само наука и техника, већ и велика политика. Између осталог Кина је изразила спремност да сарађује са другим државама, пре свега Индијом, у области космичких истраживања. Може бити речи о будућој прерасподели међународног тржишта космичких технологија и услуга у корист водећих азијских фактора. Цена индијског марсовског пројекта је изнела 72 милијарде долара. То је 6-7 пута мање него цена сличних пројеката ветерана космичког клуба. И то је још један фактор који може да допринесе премештању међународне космичке трке у Азију.

Сергеј Томин,