Преци Американаца староседелаца рођени у Сибиру

Америички староседеоци су пореклом из Сибира. Међународна истраживачка група у чији састав су ушли руски научници, проучила је ген древних становника Сибира. На крају су добијени нови подаци о раним етапама освајања разних континената, између осталог Америке. Испоставило се да су најближи древним Сибирцима од савремених народа индијанци Каритиана. До сада ДНК америчких староседелаца до 38% чине гени становника Сибира.

Да се одреде прародитељи Американаца помогао је дечак који је живео пре 240 векова на обали Бајкала. Његови добро очувани остаци чувају се у Руском државном Ермитажу у Санкт-Петербургу. Међународна група научника из Русије, Велике Британије, Данске, САД и Швајцарске је извела дешифровање ДНК младог Сибирца из Леденог доба. О томе како је вршено истраживање за Глас Русије говорила је учесник експеримента, шеф лабораторије молекуларне генетике човека Института за биохемију и генетику Уфимског Научног центра РАН, доктор биологије, академик Елза Хуснутдинова.

- Били су узети обрасци који припадају малолетној особи са горњег палеолитског станишта у Иркутској боласти. Из овог узорка костију издвојен је ДНК. Његово свестрано проучавање је омогућило да се закључи да су у формирању генетике савремених америчких староседелаца учествовале две популације Старог Света. Једна од њих је сродна савременим представницима Источне Азије, друга припада становништву Сибира, сродном савременим представницима Западе Евроазије. Мада пре тога порекло америчких староседелаца везивало се само за Источну Азију. О западноевроазијској компоненти никада се није говорило.

Тако испада да се прво насељавање Америке од стране европљана десило не после Колумбовог открића континента, већ на десетине векова раније. Савремена наука омогућава да се тачније реконструише пут миграције древних људи, истиче шеф Лабораторије за молекуларну генетику наследних болести Института за молекуларну генетику РАН Петар Сломински.

- 120. савремени човек је настао у Африци. Затим је изашао преко региона актуалног Црвеног мора, прошао преко данашње предње Азије, тачније преко територије савремене Турске. Дале разним путевима било је неколико таласа насељавања. Један је населио савремену Индију, кренуо јужније од Кавказа. Други је населио Сибир и обалу Средоземног и Црног мора, затим се путио северније од савременог Кавказа. Од овог таласа је постоја огранак који је кренуо у Европу. Могу да се разматрају детаљи ове маршруте, али општа схема се више неће мењати.

Успешан пример међународне научне сарадње у сфери генетике треба да се настави. Сада је врло занимљиво и недовољно проучено питање порекла раса. Без обзира на то што ову тему научници морају да дотичу опрезно – из разлога политкоректности – она се не може заобићи. Макар зато што је расна генеза у стању да разјасни нијансе адаптације људских попучација разним условима егзистирања у многобројним климатским зонама наше планете.

Наталија Коваленко,