Ограничење извоза интернет-технологија

Електронски системи праћења активности интернет-корисника и шпијунски програми биће обухваћени међународним споразумом о контроли извоза наоружања. Западне обавештајне службе озбиљно су забринуте могућностима доспевања потенцијално опасних технологија на распогање терористима.

Владе 41 државе, међу којима су Велика Британија, САД и Русија, потписале су анекс Васенарском аранжману, који од 1996. године регулише контролу извоза конвенционалног наоружања, као и производа и технологија двојне намене. Потписивање анекса је изазвано откривањем глобалне шпијунске делатности АНБ САД, сматра главни уредник часописа „Арсенал Домовине“ Виктор Мураховски.

- Забринутост је иницирана обелодањивањем од стране Сноудена димензија и дубине праћења обичних грађана. Ради се о томе, да су чињенице о обавештајној активности у интернету, прикупљању и анализи информација одавно познате. О томе, да то није ништа ново, говорио је и наш председник. Али за јавност, па и бројне владине структуре сама чињеница праћења управо обичних грађана широм света била је потресна.

Крајем године неке државе су изјавиле о заоштравању своје политике у области информационе безбедности. На пример, парламенат Шведске је понудио формирање националног система вођења сајбер напада. Можда је потписивање анекса Васенарском аранжману покушај светске заједнице да спречи „дигитални тотални обрачун“ на просторима интернета, сматра руководилац правца истраживања конкуренције компаније „Дијалог Наука“ Андреј Масалович.

- Владе различитих земаља сада износе реалну забринутост не само у вези свемоћи обавештајних служби, него и у вези апсолутне некажњивости скривеног праћења за својим грађанима, амбасадама и њиховом делатношћу. То је једна страна, због које сада државе склапају такве споразуме, да би макар на неки начин ставили у реалне оквире делатност обавештајних служби.

Што се тиче опаски западних обавештајних служби о доспевању програма интернет праћења на располагање терористима, - Андреј Масалович износи уверење, да осим склапања споразума треба почети изналажење нових техничких решења.

- Уколико такви програми буду на располагању терориста, онда ће највероватније задатак терориста бити потпуно супротан – не да организују скривено посматрање, него да се оспособе да преваре шпијунске програме. Задатак терориста није у прислушкивању туђих разговора, него у заштити својих разговора, који су усмерени на припремање терористичких акција. С тим у вези потребно је почети са јачањем техничке базе, која би могла то да спречи, а не са споразума.

Експерти сматрају, да је далеко до тих времена, када ће терористичке организације вршити наменски развој програма прикупљања и анализе информације у интернету у својим циљевима, то је скупо и захтева пуно времена. Данас међународни тероризам далеко више пажње издваја за ангажовање у своје редове нових чланова, нега за вођење неке аналитичке програмерске активности.

Павел Силајев,