2013. година уврштена у метеоролошке рекордере

2013. година ушла је међу десет најтоплијих од почетка метеоролошких посматрања 1850. године. Према саопштењу Светске метеоролошке организације, просечна температура површине земље и океана од јануара до децембра 2013. године била је за 0,5% Целзијусових виша него у прошлом веку и само мало јој је недостајало да достигне рекордера – 2010. годину.

За природни климатски систем пола степена чини се малим повећањем, мада то сведочи о болести која може да буде озбиљна, ако се на време не предузму мере.

Један од симптома климатског обољења планете је увећање броја природних катаклизми. То нису само суше и поплаве, које су, чинило би се, директно везане за повећање температуре воде и ваздуха. Мења се кретање ваздушних маса. Олуја, урагана, тропских циклона 2013. било је више него претходних 30 година. У Северном Атлантику 12 олуја добило је имена. Тајфун на Филипинима је постао један од најинтензивнијих тропских циклона који су икада избили на обалу. У септембру на Мексико су се истовремено обрушили циклони са две стране – Атлантика и Тихог океана, последњи пут таква појава је забележена 1958. године. Добили су своје и Америка, и Азија, и Европа, каже водећи стручњак центра за метеорологију Фобс Јелена Волосјук.

- Сви стручњаци истичу раст таквих опасних по живот појава као што су урагани и тајфуни. Пораст њихове активности не само да је квантитативно, већ и квалитативно. Урагани и тајфуни су постали разорнији. Такву све већу активност ових опасних временских појава везују у првом реду са повећањем планетарне температуре.

Може се дуго спорити о томе ко је крив за промене климе – човек, или, на пример, небеска тела. Али тенденције су се већ испољиле. Зато човечанство има два основна задатка – да учни све да не погорша ситуацију и као друго максимално да се припреми за промене које повлачи за собом глобално загревање, сматра руководилац радне групе Руског савеза индустријалаца и предузимача за питања промене климе Михаил Јулкин.

- Питање адаптације данас се разматра заједно са питањима ублажавања оптерећења на климатске промене. Већ је јасно да повратка неће бити, мораћемо да живимо у условима промењене климе. Наравно, примењиваће се разне мере. Холанђани, пошто се налазе испод нивоа мора, одавно су се позабавили тим питањем и граде бране, јачају обале, како би одбили макар први ударац стихије, ако се ниво Светског мора буде подизао. Тамо где су пустиње, потребне су друге мере. Ако су мере растерећења климе универзалне - треба уклонити угљен-диоксид који избацујемо, мере адаптације ће бити врло индивудуалне. И свака земља ће носити своје бреме трошкова и напора за адаптацију на климатске промене.

Између осталог, финансирање мера адаптације на климатске промене једно је од најспорнијих питања које кочи усвајање новог глобалног споразума о клими. Кјотски протокол је престао да важи 2013. године. Од тада земље чланице УН не могу да се договоре ко и шта треба да чини ради смањења утицаја човека на климу и компензације већ нанете штете.

Наталија Коваљенко,