Курилски мацопас

Шта се добија ако се грациозност и мекоћа мачке споји са верношћу пса и његовом могућношћу обуке? Испашће курилски бобтејл. Домовина ове ретке расе су Курилска острва на Далеком Истоку Русије поред Јапана. Курулског бобтејла често називају мали курилски пас. Или мали домаћи рис – због задњих шапа које су дуже од предњих, и елегантног кратког репа.

Два потпуно једнака репа код курулских бобтејлова не могу се наћи, каже власник узгајалишта Татјана Лапшенкова:

- Ова мачка има реп у виду спирале. Он је прилепљен уз труп. А друга има реп у виду метле. Али врло много излољених линија. Постоје и јапански и меконшки бобтејлови. Они су по величини мањи од курилских. Наша раса је највећа.

Татјана Лапшенкова се бави узгојем курилске врсте већ више од 10 година, мада пре него што се упознала са њом била је велики обожавалац паса. Између осталог, овакве мачке добро се слажу са својим природним непријатељима – псима. Могуће због неких сличних црта карактера, сматра Татјана Лапшенкова:

- Курилски бобтејлови се лако обучавају. Они имају заиста псећи карактер. Са њима може да се иде било где. Неће напустити домаћина. Још једна разлика од других раса мачака. Они одлично лове мишеве и пацове.

У дивљој природи ове мачке су одлични ловци. При томе лове у чопору. Како тврде становници Курилских острва, било је случајева када је бобтејловима полазило за руком да савладају медведа. Уз то су и одлични риболовци. Зна се да могу да ухвате рибу неколико пута тежу од себе.

Курилски бобтејл је једна од најмлађих раса мачака. Али без обзира на то, ове мачке су прилично популарне у Русији. Данас нема ни једне међународне изложбе мачака где не би били представљени курилски бобтејлови са својим карактеристичним реповима.

Стансислав Каљакин,