"Евростан са сустанарима" за Брисел

Уз пратњу уличних борби у Кијеву нагло расте напетост у суседној с Украјином Молдавији.

Повод за нову ескалацију напетости, срећом, за сада на речима - била је без преседана чврста изјава лидера групе социјалиста и демократа у Европарламенту Ханеса Свободе. "Веома је чудно, што у време, када се Молдавија налази у тешкој ситуацији, председник Румуније жели да у једном или другом облику прогута Молдавију", - тако је он коментарисао недавну изјаву румунског лидера да је прикључење Молдавије за Букурешт "национални пројекат". При томе сам европосланик се није уздржао од сумњивих тврдњи. Например, он је поменуо "притисак", који тобоже врши Русија на Молдавију, а чак и опасност, која долази из руског главног града. Таквим терминима је он назвао сарадњу Москве с Придњестровјем, чија огромна већина становништва има руске пасоше. При томе званичним ставом Русије остаје признање суверенитета и територијалног интегритета Молдавије у њеним данашњим границама. Основна патетика изјаве Ханеса Свободе се уклапа у покушаје да по сваку цену спасе програм ЕУ "Источно партнерство" после његове пропасти у украјинском смеру.

У међувремену, изгледа, и саме молдавске власти су одлучиле да се нешто дистанцирају и од Букурешта, и од Брисела. У Кишињеву су све гласнији гласови незадовољства политиком ЕУ на источном смеру. Главно је питање – у ком виду Молдавија може да буде примљена у ЕУ – или у данашњим границама, или без Придњестровја и Гагаузие, које су се изјасниле за евроазијску интеграцију с Русијом, или - сан Бесескуа – у саставу Румуније. У последњем случају опет није јасно, шта ће бити с "метежним" областима. Коментар руководиоца Центра политичких истраживања Института економије РАН Бориса Шмелева.

- Како се увек дешава у историји у свим земљама, у таквим условима се заоштравају међунационални односи. Национално питање почиње да се користи за различите политичке циљеве. По правилу, све то потпаљују националистичке странке, које покушавају да учврсте своје политичке положаје на позадини национализма. Очигледно је да и у Румунији, и у Мађарској данас долази до раста национализма. Тај процес је тешко зауставити, чак је тешко замислити до чега он може да доведе.

Карактеристичан детаљ: Према објављеним од стране националне агенције AGERPRES резултатима одржаног у Румунији а априлу 2013. године социолошког истраживања, главним непријатељима своје земље Румуни сматрају Русију, Украјину и Мађарску. У Букурешту све чешће говоре о "повратку" не само Молдавије, већ и Буковине, која је у саставу Украјине. Иначе, доста често у Румунији се чује о "спајању" с Трансилванијом или рејоном града Комарно у Словачкој. Ако ЕУ за сада некако издржава финансијске потресе, то етно-државно ресетовање може и да не преживи. "Јединствена Европа", која је населила националне станове, чији народи живе у ситуацији сустанарских свађи - да ли је то слика која се огледа у кијевским догађајима?

Петар Искендеров,