Творац мира Алексеј Герман
Не стварај себи идола, гласи древна изрека. Али човечанство упорно „именује“ богове из редова људи. Једнима се клања, друге узноси на врх и баца у провалију.
Тешко је бити бог – назив је последњег филма истакнутог режисера Алексеја Германа, који је преминуо прошлог фебруара. Филм је био снимљен према истоименој причи чувених писаца научне фантастике, браће Стругацки. Истина, за разлику од прототипа, Германова антиутопија је веома жестока и безизлазна. А главни јунак је земљанин који мора да врши функције бога на далекој планети и не излази на крај са својим задатком. Ову улогу је одлично одиграо популарни глумац Леонид Јармољник. Пројекција филма започиње овог фебруара и није гарантовано да ће стећи милионе поклоника. Ипак, по речима Леонида Јармољника, то ништа не значи.
- Не постављам на прво место данашњу реакцију публике. Овај филм ће живети својим животом и много дуже него ви и ја. Тако је већ било са Германовим филмовима. У то сам потпуно уверен, пошто је он јединствен уметник. То је велики озбиљан филм направљен у нетрадиционалној форми. То је као елегија, еп. То је као поезија у којој ако можеш налазиш одјек, и за то нису потребни директни сижејни поступци и примитивно схватање садржаја.
Односи са публиком у филмовима Алексеја Германа увек су били сложени. На пример, његов претпоследњи филм Хрустаљов, кола! у Кану су мал те не извиждали. А прошло је време и укључили су га у нови почасни списак најбољих филмова свих времена и народа. Посебно су се велике тешкоће појављивале када су први гледаоци били совјетски цензори. Тада су Германов филм, како се каже, стављали на полицу. За једно петнаестак година, као што је било са филмом Провере на путевима, признавани су ремек-делима руске кинематографије! Могуће да је то све зато што ауторски Германов филм увек снимљен у црно-белој техници, никада није био црно-бели по распореду сижејних линија. Јунак по правилу није беспрекоран, ситуације у којима делује нису једнозначне, бирајући између добра и зла он понекад може да погреши. Леонид Јармољник примећује о режисеру:
- Он никога не раскринкава и никога не прекорева – он покушава да схвати како можемо са тим да изађемо на крај и које закључке можемо да извучемо, ако се све дешава тако како се дешава.
Алексеј Герман је имао сопствену представу о савршенству и није могао да се превари. Мера је само идеално или никако. При томе, за све учеснике снимања.
Главно наслеђе Алексеја Германа за скоро пола века у кинематографији је свега пет филмова. Али они формирају читаву васиону, где влада њен творац. У једном од својих последњих интервјуа Герман је признао: То је невиђено уживање – стварати свет којег никада није било, како би поверовао да је тај свет био, постоји и да је он такав...
Олга Бугрова,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















