Закони против корупције у Хрватској затајили

Остаје три месеца до избора за европске интитуције. После маја Европа ће добити нову комисију и нови парламент. Они ће наследити бројна питања, која пређашни састав руководилаца није решио. Извештај о корупцији у Европи, објављен почетком фебруара, чинило се, морао би да изазове јаки друштвени одјек или, у најмању руку, иницира низ судских расправа.

Међутим, ситуација унутар сваке чланице ЕУ је ствар искључиво самих земаља. Ако се Немачка и Француска традиционално сматрају најмање корумпираним, у Италији, Шпанији или Хрватској ситуација је много сложенија. О ситуацији у најмлађој чланици ЕУ «Гласу Русије» је испричао експерт Института Државних Финансија у Загребу Предраг Бејаковић.

- Услов за учлањивање у ЕУ је за Хрватску био низ законодавних реформи, али се закони у Хрватској мењају малтене сваки дан, тешко је то пратити. Закони имају сложене дефиниције, они нису транспарентни, често је немогуће да се спроведу. Поред тога потребно је разумети разлику између формалног усвајања закона и његове реалне промене. У Хрватској постоји огромна разлика између закона на папиру и у животу.

Овај проблем је немогуће решити законодавно – не мењајући ниво зараде, каже Бејаковић.

- Корупција у Хрватској има дубоке корене. Нажалост, влада све до сада није била ефикасна у покушајима да је савлада. Важно је раздвајати приватну и друштвену сфере. У приватним школама и клиникама нема ни трага корупције. Међутим, тамо, где се те сфере укрштавају, настаје могућност непоштеног деловања. Они, који раде у државној служби, добијају ниске плате, или се именују из политичких разлога, а не у складу са својим знањем и искуством. Још један проблем је, што људи верују да су немоћни против корупције.

Сталне промене у законодавству и нестабилност у земљи чине немогућим вођење бизниса у овој земљи, - објашњава Бејаковић.

- Корупција утиче на бизнис-климу у земљи. Често се мали и средњи бизнис жале на одсутност сигурности: закони се често мењају, те је немогуће предвидети, које ће нове правне нијансе настати у блиској будућности. Например, данас су на реду у парламенту промене у радном законодавству, при томе чак није била спроведена ни анализа претходног закона. Заблуда је да се мисли да ће промене правних норми на папиру имати неке резултате. Могли би да као узор прихватимо немачке законе, али Хрватска није Немачка. Немамо јаке синдикате, Хрвати не поштују закон. Поред тога, законодавство о корупцији директно погађа интересе одређених група власти, које чувају те интересе.

Један од највећих корупционих скандала у Хрватској је било хапшење премијера Ива Санадера. Он је добио 10 година затвора за добијање мита од енергетских компанија и проневере са кредитима, које је издвојила Загребу аустријска банка у време србско-хрватског конфликта. Многи чланови његове администрације такође су под истрагом или у затвору.

У судске погодбе, повезане са корупцијом у Европи, повезани су и Никола Саркозија, Силвио Берлускони, Кристијан Вулф, Жак Ширак и други. Данас је под истрагом муж кћерке краља Шпаније, Кристине, који је оптужен за прање новца и пореске малверзације.

Ирина Иванова,