Литерарни музеј први пут на гостовању
Највећи у Русији музеј историје руске литературе – Државни литерарни музеј у Москви обележава 80 година постојања. Главни догађај јубиларне године је нови пројекат под називом Литерарне сезоне. Он подразумева изложбу и фестивал за које место даје пространи музеј Царицино.
Прва Литерарна сезона стартује у априлу, али већ сада Литерарни музеј се спрема у поход. Јубилар намерава да смести своју екстерну експозицију у 11 сала Великог Царицинског дворца, а затим да заузме и околне површине парка. Јер фестивалски део Сезона поразумева, на пример, јавно рецитовање стихова у природи и пуштање змајева од папира. Индикативно је да је сав овај леп план рођен не у срећним околностима. Литерарни музеј има 12 филијала у Москви: то су спомен-куће великих руских класика као што су Љермонтов и Достојевски, Чехов и Пастернак. Али про томе главне зграде где ми могла да се организује јединствена екпозиција нема. У таквој ситауцији музеј Царицино пружио је колегама руку помоћи, смисливши пројекат под називом Музејска гостовања. Говори директор музеја Наталија Самојленко.
- Појавила се занимљива колизија: има музеја где постоје величанствене колекције, али ове колекције немају где да се покажу, и има одлично место које се налази у процесу стасавања. Зато смо решили да кренемо путем међумузејских пројеката. Музејска гостовања могу да се тумаче тако да велики музеј долази да гостује у Царицину.
Данас се у фондовима Државног литерарног музеја Русије чува око милион предмета. Овде су и лични предмети песника и писаца и фонотека са снимцима њихових дела, али пре свега, наравно, рукописи. При томе рукописи се датирају, како подвлачи директор Литерарног музеја Дмитриј Бак, почев од 15. века, када је свети усамљеник Нил Сорски стварао своје духовне списе:
- Од Нила Сорског до епохе Андреја Вознесенког, Александра Солжењицина – такве су наше размере. Ми смо највећи музеј у Русији, а можда и у свету – вероватно је то тако – који може да представи историју не само руске књижевности, већ и историју развоја књижевне културе и читања.
Тренутно Литерарни музеј је концентрисан на свој основни посао – сакупљање и чување за историју дела руске књижевности. Мада савремено време упућује озбиљан изазов, примећује Дмитриј Бак:
- Код нас се променила епоха извора на којима се гради историја књижевности. Више нема приватне рукописне преписке, само електронска, а да ли ће она бити сачувана, не знамо. Више нема варијанти, једнсотавно их нема! Нема таквих ствари које су градиле историју књижевности у 19. и 20. веку, то је потпуно нова ситуација!
Заиста данашњи аутори предају Литерарном музеју као радне материјале уз своје романе... флеш-меморије и дискете са обиљем интернет-линкова. И да ли се то може сматрати артефактом, то је питање. Оно је једно од многих које треба да размотре писци и читаоци за време пролећних сусрета на фестивалу Литерарна сезона у Царицину.
Олга Бугрова,
- Извор
- Глас Русије/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »















