Хрватска би у Европу преко српских гробова

Рат на просторима бивше Југославије одавно је завршен, али сукоб између Хрвата и Срба још траје. Мале су шансе и да ће се “неспоразуми” ускоро отклонити, с обзиром да Хрватска није испунила ни једну обавезу према протераним Србима и повратницима. Оглушила се и на преузете обавезе према Европској унији, а по извештају “Хјуман Рајст Воча” - и на пољу људских права - “урадила је мало или ни мало”.

Пре ратног вихора у Хрватској је живело 800.000 срба, а на огњишта са којих су протерани вратило се тек око 55.000 њих - углавном старих, који живе у нељудским условима и без икаквих права, па испада да су наново у Хрватској само да би тамо дочекали смрт.

Зашто Хрватска “бетонира” историјске чињенице о својим злочинима, брижљиво се старајући да не изађу на видело, истовремено се дичећи са све више српских имена оптужених за ратне злочине? Зашто свет упорно ћути о хрватским тајним затворима у којима Срби још чаме? Шта је са око 40.000 отетих српских станова и да ли ће икада бити враћени власницима? Хоће ли Хрвати икада да обнове огроман број уништених српских села и надокнаде имовину сада већ непроцењиве вредности? Када ће пензионерима протераним из Хрватске бити враћено иначе неотуђиво право, с обзиром да им, још од 1991, није исплаћен ни један динар, нити куна, иако је за хрватске држављане исто то право испоштовано? О свим овим питањима, ексклузивно за “Ревију 92”, разговарали смо са др Јованом Кркобабићем, потпредседником Владе Србије, чији Кабинет “покрива” и ресор избеглих, прогнаних и расељених лица.

*Колике су, заправо, димензије проблема Срба пореклом из Хрватске?
- Подаци о томе колико чега је разорено, спаљено, отето, нестало, минирано или број ускраћених индивидуалних права, могу да варирају. Разлог су различити извори који нуде податке или, пак, чињеница да се ствари дневно мењају, као што је то случај са несталима. Када је реч о протераним Србима, само у операцијама “Олуја” и “Бљесак”, протерано их је око 250.000. По подацима нашег Комесаријата за избеглице, у једном тренутку, на врхунцу избегличке кризе, у Србији из Хрватске било више од пола милиона избеглих. Ово је и најтачнија цифра јер су службе Комесаријата бележиле, што је било могуће тачније, број прелазака преко границе, али и друге податке. По званичним пописима урађеним у Хрватској, тамо је 1991. године живело око 800.000 Срба, а деценију касније - 150.000.

*Колико Срба се вратило у Хрватску?
- Званична Хрватска истиче бројку од 155.000 повратника, а у стварности то је готово три пута мање. Хрватски податак оспорава и “Хјуман Рајтс Воч”, који тамошњи број Срба данас своди на 55.000. Повратнике чине углавном људи старије доби, који притиснути носталгијом, жељом да умру у родном крају или сном да обнове макар део онога што су имали и што је био читав њихов живот, одлазе у Хрватску и тамо живе своје старачке дане у веома тешким околностима.

*Колика је вредност српске имовине уништене у Хрватској?
- Постоје делимични спискови које су сачињавали Комесаријат за избеглице и удружења избеглих и протераних Срба из Хрватске. Делимични, јер се права вредност вероватно никада неће утврдити. Ипак, реч је о огромној вредности коју су уништиле хрватске војне снаге или је једноставно покрадена, отета... Тек илустрације ради, рећићу да је уништено 10.000 објеката чији су власници били Срби, али је најстрашније што су сви они били изван ратних зона, тамо где никада није био испаљен ни један метак! Говорим о минираним, запаљеним и срушеним кућама. На све то треба додати још око 7.500 објеката које су Хрвати разорили и похарали на тлу на коме су се водиле борбе. Пописи о којима говорим садрже и прецизне податке о покраденој стоци, отетим имањима, машинама, роби и залихама, те отетом покућству, уништеним виноградима и воћњацима, па све до неисплаћених пензија и неучествовања српског становништва у приватизацији, на што су други хрватски држављани имали право.

*Колико је од 45.000 станова, колико су имали пре рата, враћено Србима у Хрватској?
- Оно мало Срба што је сукобе преживело у урбаним срединама задржало је своје станове, а податак о отетим станарским правима варира зависно од тога како се приказује и достиже око 40.000. Рецимо, УНХЦР наводи податак о 32.000 отетих станова, само у градским срединама. Дакле, то су станови Срба који су протерани из градова у Хрватској.

*Шта је Хрватска испунила од обавеза према Европској унији, не само кад је реч о повратку Срба?
- Ако говоримо о људским правима, извештај “Хјуман Рајст Воча” о људским правима у Хрватској за 2008. говори све. Проблеми несрећних Срба, хрватских држављана, које наводи ова угледна организација до у танчине се поклапају са ставовима које ми јавно износимо. Најважнији је закључак да је Хрватска на пољу људских права, цитираћу, “урадила мало или ни мало”, а и то што је урадила, урадила је да би олакшала свој пут ка ЕУ. Дуг је списак неиспуњних обавеза, а људска права о којима говори 23. поглавље приступног процеса Хрватске нису ни издалека испоштована. Свет, и посебно ЕУ, то мора да зна, и чини се да почиње да схвата. Пример је недавна одлука Врховног суда у Ирској, по питању српских азиланата из Хрватске. Надајмо се да ће тих упозорења светској јавности бити још, јер је то права слика данашње стварности у Хрватској.

*Колико Срба ради у јавним установама у Хрватској?
- Хрватска има уходан модел понашања, па доноси законе који у свему имају форму демократске, европске легислативе. Али, када дође до реализације, онда су ствари сасвим другачије. По Уставном закону, Срби у локалној самоуправи имају одређен број места, законом дефинисан, али се нигде не поштује, чак ни у Книну, месту у којем је пре сукоба, а и данас, српска популација процентуално била најбројнија.

*Шта је са тајним списковима на којима су имена Срба оптужених за ратне злочине?
- И поред постигнутог договора, да поменем само Анекс Г Бечког споразума, који је ратификовала и Хрватска, и више пута понављаног става на највишем нивоу, да неће бити тајних листа и да ће се сарађивати у области гоњења ратних злочинаца, Хрватска наставља, као и у другим стварима, по старом. Тајне оптужнице нису укинуте, а има гласова да се и проширују. Опет по извештају “Хјуман Рајтс Воча”, прошле године започето је 20 нових суђења, са 75 оптужених, од којих већину чине Срби!

*Каква је судбина Срба који су се вратили у Хрватску?
- Мало је простора у Вашем листу за ово питање. Поразговарајте са избегличким удружењима и чућете трагичне приче. Велики број српских села, некада са хиљадама житеља, данас су аветињска места, без и једног становника. Да ли се неко пита зашто? Да ли нешто говори податак да у око 200 српских села још нема струје? Чак ни објективни посматрач не може да сагледа сву дубину страдања повратника, иако у свом извештају посебно подвлачи северну Далмацију, као област са драстичним примерима напада на сигурност људи. Ирска је проговорила, хоће ли, најзад, и свет рећи шта је истина? Ми свакако хоћемо, то нам је дужност.

*Из Хрватске је протерано више од 500.000 Срба. Колики је број несталих и побијених, колико их се и данас тражи, а колико је људи страдало у “Бљеску” и “Олуји”?
- За ову најтрагичнију категорију имамо врло тачне податке и ни данас се ништа не зна о судбини 2.800 Срба из Хрватске. Бројке се стално мењају јер свака нова идентификација смањује ову тужну цифру. У две операције етничког чишћења Хрвати су убили око 2.000 Срба, од чега 523 жене и деветнаесторо деце.

“ЛОРА”
Без политичке воље
*Зашто се није правично судило Хрватима за злочине над Србима у “Лори” и зашто су зликовци још, наводно, недоступни?
- Мало шта је урађено правично и по правди, а конкретан одговор веома је једноставан: око тога не постоји политичка воља.

ПЕНЗИЈЕ
Неотуђиво право
*Колико Хрватска Србима дугује за пензије и са каквим се проблемима они због тога суочавају?
- Било коју суму да наведем, неће бити тачна. Она се мора одредити прецизно, или да се процени правична накнада... Пре рата у Српској Крајини, више од 50.000 људи примало је пензије, а онда су им ускраћене за период од 1991. до 1998. године. Простим множењем добиће се приближна, али свакако велика цифра. Што је најважније, реч је о личном, неотуђивом праву, на основу којег су хрватским држављанима пензије исплаћене у целости.

ЈАСЕНОВАЦ
Од жртве - џелати!
*Зашто Срби и даље чаме у хрватским затворима?
- Ово питање спада у категорију најтежих. Наши суседи све чине да се оваква питања не решавају или да се одуговлаче. Рецимо, то исто важи и за нестале. Иако у овој области имамо међудржавни договор, односно протоколе, на обе стране комисије које раде послове око несталих, Хрватска је прошле године избегла да сазове редовни састанак, не чинећи ништа или правдајући се немогућим разлозима. Исто онако као што се правда за неексхумацију више од 500 познатих гробова, масовних или не, јер наводно нема довољно форензичара за овај посао, односно број стручњака за ДНК! Све је то фрагмент једног истог сценарија, чији део је и прича о Јасеновцу и другим масовним стратиштима Срба у Хрватској из Другог светског рата. Неко је, у очају, рекао како се ускоро неће знати ко је у Јасеновцу био жртва, а ко злочинац, па ће Срби бити проглашени и за јасеновачке крвнике. Једино ће бити дилеме око тога да ли су у Јасеновцу убили 700.000 Хрвата, или нешто мање.