ЕУ: Мешање предизборног шпила?
Шеф Европске комисије не искључује за себе трећи маднат – саопштења новинских агенција под таквим називом моментално су облетела странице европске штаме.
Као што се зна, актуални председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу завршиће до краја године други мандат. У историји ЕУ, подсећају експерти, још није било случаја да се шеф извршне структуре ЕУ бира три пута за редом. Тачније, да буде именован. Овај процес није било једноставно сложен, већ и мучан ако се може тако рећи за прва лица главног европског клуба континента. Разматрање кандидатура је протилацо у уском кругу, иза затворених врата. Међу свим главним и другостепеним квалитетима будућег прдседника најбитнијим, према мишљењу већине аналитичара, сматрало се једно. Он не треба да буде јарка и харизматична фигура која ће својим утицајем засенити саме лидере.
Европском парламенту који утврђује будућег европског премијера, остало је само да се задовољи оним што му се нудило. Али после ступања на снагу Лисабонског споразума улога посланика у датом процесу је осетно скочила. Сада чланови Европског савета приликом одређивања кандидтуре руководиоца Европске комисије треба да узимају у обзир резултате парламентарних избора. При томе партије представљене у Европском парламенту унапред су истакле такозване главне кандидате од којих затим руководиоцима држава и влада ЕУ предстоји да изаберу новог шефа извршне власти.
Као што је већ било саопштено, до данас све партије су одредиле своје кандидате број 1. Јасно је да о укључивању у тај списак Жозеа Мануела Барозуа није било речи. Сада ће пажљиво сложен шпил предизборних политичких карата морати да се у извесној мери промеша. Шта се десило? Према верзији европског интернет-портала ЕурАктив, своју одлуку Берозу је објавио пошто се сазнало да ће актуалног генералног секретара НАТО-а Андреса Фог Расмусена сменити бивши премијер Норвешке Јенс Столтенберг. Према сведочењима ЕурАктива, током последњих месеци сарадници из окружења Барозуа даноноћно су радили на гурању његове кадидатуре на дужност генералног секретара алијансе. Али ови напори, авај, нису уродили плодом.
Узимајући у обзир потаст десних снага практично на читавом простору јединствене Европе стабилност је заиста неопходна. Али она не може да стане на пут демократских процедура одређених Лисабонским споразумом, сматра водећи експерт Центра за ситуациону анализу руске Академије наука Сергеј Уткин.
- У принципу могућа су разна решења, каже Уткин. Али треба гледати на то у контексту избора за Европски парламент, када се велики акценат ставља на персонализацију политичких група. И у тим условима рећи – пријатељи, све то је била нека игра, а ми имамо предлог који сматрамо оптималнијим, то би вероватно било разочарање за многе бираче који су поверовали у формирање Европске комисије по резултатима избора.
О важности веће улоге Европског парламента у интервјуу за радио говорио је и директор Берлинсог центра за науку професор Михаел Цирн.
- Многи бирачи на европским изборима као и раније не знају кога бирају. њима није јасно на шта утичу ови избори. Истицање водећих кандидата од стране партија правилан је корак. Али важно је да парламент реално утиче на избор шефа Европске комисије.
Аустријски Интернет-портал ЕУ-Инфотек назвао је ових дана парламент нејасном појавом и апсолутном загонетком за већину европљана. Остаје да се само надамо да ће их предстојећи избори приближити одгонетци.
Олег Севергин,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















