ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА “ЗАСТАВЕ” : Помрли радници државна тајна? (1)

 Бомбардовање крагујевачке фабрике Застава током НАТО кампање 1999. године и даље је делом обавијено велом тајне којом се можда крију далеко теже последице рата за раднике и житеље највећег града Шумадије.

- Станујем у Крагујевцу пар стотина метара од погона фабрике Застава који су бомбардован 9. и 12. априла 1999. године. Моја супруга Снежана је 2006. године умрла од рака, односно микроцелуларног канцера плућа. Била је дотле здрава, мајка двоје деце, имала је сређен живот, никада није пушила, одрасла је на селу. Када сам питао лекаре зашто је дошло до оболевања и тако наглог и убрзаног ширења болести, докторка ми је одговорила да није могла да помогне ни свом супругу, ни брату који су умрли од исте болести – каже у разговору за “Вести” Драган Батавељић, професор на Правном факултету у Крагујевцу.

Он је један од ретких Крагујевчана који не престаје да јавно прозива државу због тога што ћути о здравственим и еколошким последицама ракетирања фабрике Застава.

- Многи радници фабрике и грађани учествовали су у гашењу пожара и рашчишћавању хала. Највећи број њих су, нажалост, данас покојни – додаје професор Батавељић.

Он подсећа на оно што сви знају, али ћуте, да су приликом бомбардовања Заставе погођени трансформатори из којих је у реку Лепеницу истекло врло отровно пираленско уље. Због пожара ваздух је био загађен још отровнијим диоксинима, фозгеном који спада у бојне отрове, метилхлоридом итд.

- Пирален је из Лепенице стигао у Мораву, а ова се улива у Дунав тако да су водотокови загађени и наравно та информација се скрива. Крагујевчани нису обавештени у каквој средини живе, нити зашто су одељења за онкологију у болницама препуна.

Министарство здравља никада није спровело епидемиолошку студију о томе – каже професор Батавељић.

Он упозорава да се тиме крше чланови 51 и 74 Устава Србије, који гарантују “да свако има право на здраву животну средину и на истинито, благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању и о питањима од јавног значаја”.

Рашчишћавање многе коштало живота

Наш саговорник каже да није успео да сазна званичну истину о последицама бомбардовања иако је покушао да то учини. Као члан Градског већа у Скупштини града Крагујевца Батавељић је у току 2002. и 2003. године са једним колегом са Медицинског факултета предложио да се Институту за јавно здравље “Батут” упути званични захтев за информацију.

Предлог је једногласно усвојен, градоначелник је потписао захтев и послао га, али од Института никада није стигао одговор.

- Ишао сам због тога у “Батут” више пута. Једном сам добио одговор да управо мењају директора, а други пут је изговор био – кречење – каже професор Батавељић.

Опасна тема

Каква је атмосфера у Крагујевцу говори и чињеница да никада ниједан синдикат или неки посланик нису јавно прозвали државу због ћутања о последицама бомбардовања, не постоји ни удружење грађана, ветерана или студената које се заинтересовало за ово питање. 

Један бивши радник Заставе, који је и сам имао озбиљне здравствене проблеме, одбио је наш предлог за разговор с образложењем да је опасно говорити о овој теми.