САД су против сецесије

САД ће и даље бити снажно ангажоване у БиХ, рекао је јуче заменик помоћника америчког државног секретара Стеуарт Јонес, након што је у Сарајеву одвојено разговарао са лидерима Партије демократског прогреса Младен Иванић, Савеза независних социјалдемократа Милорадом Додиком, Социјалдемократске партије БиХ Златко Лагумџија и Хрватске демократске заједнице БиХ Драганом Човић.

- Мислим да сам вашим лидерима помогао тако што сам им рекао да се подршка САД-а према БиХ наставља, али да је пред нама остало и недовршеног посла. Амбасадор Цхарлес Енглисх ускоро путује у Вашингтон и тамо ће разговарати о ангажману Америке у БиХ. Протеклих месеци било је догађања у БиХ која су обећавала, сматрамо да је прудски процес позитиван, као и предлог амандмана за дистрикт Брчко, али готово сви домаћи лидери са којима сам се сусрео ових дана изразили су забринутост овдашњим ситуацијом. Значи да постоји разлог за забринутост, рекао је Јонес новинарима.

На питање шта мисли о Додиковом инсистирауето да Република Српска има право на отцјепљењу, које је му је и сам пренио неколико сати раније, Јонес је подсјетио да се САД у потпуности противе свакој идеји сецесије и отцјепљењу.

- То не постоји према Дејтонским споразумом и САД су привржени БиХ као држави. Лидери БиХ требају се састајати и разговарати, истакао је Јонес.


Ја сам фаца

Додик је након разговора са америчким дипломатом прво подсјетио на успехе прудске тројке: буџет, амандмане на Брчко, државну имовину ...

- У оквиру дебате о Уставу треба проширити број ученика. Неки говоре да је целовитост РС-а ултиматум, неки да је услов. То је и ултиматум, и услов, и претпоставка за било које преговоре о уставу. Изнијели смо претпоставку о праву на отцјепљењу РС-а. То треба да буде укључено у нови уставни аранжман. За свако решење треба компромис. Ако неко буде против овог, и ми ћемо бити против нечег. Овде нико не прави авантуру, рекао је Додик, устврдивши да нико није критиковао његове политичке потезе, јер је он "фаца".

Додик је Јонес изнео став о томе да нема разлога за постојање Канцеларије високог представника.

- Очигледно је да америчка администрација мисли да нису испуњени услови које је донио Савјет за имплементацију мира и да ће расправа о томе бити одгођена на лето, казао је Додик.

Иванић је, пак, Јонес рекао како у БиХ клима за доношење крупних промена није повољна, јер би оне само донијеле сукобе и свађе у БиХ. И лидер ПДП-а је поновио да је дошло време за трансформацију ОХР-а.

Човић је замолио Јонес и Енглисх за снажнији ангажман америчке администрације у процесе у БиХ.

- Како бисмо наставили прудски процес, охрабрени смо чињеницом да имамо гаранцију да иза оног што договоримо стоји САД. Значи, ми се морамо брзо извући из овог стања. Кључно питање је уставна организованост БиХ, које ће гарантовати да она функционише као држава. У наредних 12 месеци требало би се договорити о томе. Успемо ли, верујем да је БиХ за сва времена ријешила питање своје опстојности, функционисања и европских интеграција, рекао је Човић, подсјетивши да БиХ са ОХР-ом неће моћи у Европску унију.


Са и без преводиоца

Лагумџија је са састанка са Јонес изашао охрабрен.

- Очигледно је да САД имају намеру озбиљније се посветити региону. Парафразирам Јонес и његове шефове: добра вест је да Америка намерава урадити више за свет, па и за БиХ, а лоша је што онај ко жели да САД за њега ураде више, и сам мора урадити више него до сада. У последње време бх власти урадиле су неопростиво мало. Задовољан сам јер сам чуо да ће међународна заједница истрајати у помоћи владавини права. Истраге према политичким и другим лидерима морају се довести до краја. Навео сам два примера, која су заједно тешка преко 400 милиона КМ: истрага против Додика и истрага у Развојној банци Федерације БиХ, казао је Лагумџија, уверен да ће аустријски дипломата Валентин Инзко бити нови високи представник у БиХ.

Он је са америчким дипломатом разговарао нешто дуже него остали политички лидери. На ту опаску новинара, казао је:

- Они су још, част изузецима, разговарали са преводиоца.