Све мање рајева за богате

Најразвијеније земље, као и оне у развоју, кренуле су у борбу против егзотичних пореских азила. За успешно искорењивање банкарских тајни и рајева за богате потребна међународна размена о пореским информацијама. На анонимним рачунима у земљама, пореским рајевима, годишње заврши најмање 600 милијарди долара.

Глобална криза натерала је најразвијеније земље, и оне у развоју, да крену у борбу против егзотичних пореских азила. Ера банкарских тајни и земаља такозваних пореских рајева је завршена, поручили су светски лидери са недавног лондонског самита Г20.

У најбољем случају, на анонимним рачунима у земљама, пореским рајевима, годишње заврши најмање 600 милијарди долара, 12 пута више од суме довољне за искорењивање сиромаштва у свету.

Највеће економије у свету, у оскудним временима у потрази су за пореским приходима, а утаја пореза постала је политичка клацкалица, на којој су се нашле и донедавно најбогатије земље.

Швајцарска, Монако, Лихтенштајн, али и Белгија, Луксембург и Аустрија, делимично су се повиновале захтевима Г20, најавом укидања банкарске тајне и сарадње са светским финансијским контролорима.

Тако је британски премијер Гордон Браун поздравио одлуку Швајцарске, Аустрије, али и Хонг Конга и Сингапура да пристану на размену пореских информација. Следећи корак је потписивање билатералних уговора.

Организација за економску сарадњу и развој уклонила је са такозване сиве листе пореских уточишта, која су одбијала сарадњу и последње четири земље, Костарику, Филипине, Малезију и Уругвај.

Ангел Гуриа из Организације за економски развој је задовољан што су владе Уругваја, Костарике, Филипина и Малезије спремне да размењују информације и примењују стандарде Организације.

Финансијски и порески рајеви су зоне у којима порези не постоје или су минимални, а идентитет улагача штити се по сваку цену. За успешно искорењивање банкарских тајни и рајева за богате, који скривају новац да не би платили порез, потребна је међународна размена о пореским информацијама, кажу стручњаци.

За европског комесара за порезе Ласла Ковача кључно је то што је доба банкарске тајности окончано.

За америчке пореске власти болна истина је да је већина најбогатијих Американаца регистровала послове на некој од пореских нетранспарентних територија.

У настојању да уђе у траг милијардама пореских долара, америчка администрација затражила је од Швајцарске, али и других земаља пореског раја, да уведу већу транспарентност и строжу регулативу.

Тајни рачуни на, неретко, егзотичним локацијама, сматрају се одскочном даском за спекулативне пласмане новца, који су узрок недавним тектонских потреса на светским финансијским тржиштима, највећим у последњих 80 година.
1