САД су одлучиле да поделе Сирију

„Истог дана кад је наш државни секретар бацао дрвље и камење на Русију поводом тога што она наводно наоружава антивладине побуњенике у једној држави, наш председник одлучује да потроши пола милијарде долара на наоружавање истих таквих побуњеника против владе у другој. Како ови момци успевају да сачувају озбиљан израз лица?“

Овако је читалац New York Times из државе Охајо прокоментарисао вест о томе да је председник САД Барак Обама 26. јуна затражио од Конгреса 500 милиона долара за помоћ умереној сиријској опозицији.

Пошто није успела да свргне Асадов режим „умерена“ опозиција ће по угледу на ИДИЛ сад покушати да створи своју квазидржаву. И у томе ће јој помоћи нацрт закона САД о војној политици. Он даје Пентагону право да „обучава и снабдева проверене елементе сиријске наоружане опозиције како би им помогао да заштите сиријски народ, да стабилизују крајеве који се налазе под контролом опозиције, да помогне у пружању основних услуга становништву, да се супротстави опасности од тероризма и да створи услове за мирно регулисање“.

Представник Савета националне безбедности при Белој кући Кетлин Хајден прецизира: „Премда и даље сматрамо да не постоји војно решење за ову кризу и да Сједињене Државе не треба да уводе америчку војску у борбена дејства у Сирији, ово питање представља још један корак у пружању помоћи сиријском народу у заштити од напада на режим, супротстављању све већем броју екстремиста као што су ИДИЛ, који налазе уточиште у овом хаосу како би будућност преузели у своје руке.“

Дакле, САД су у хаосу који влада на територији коју је запосела опозиција, одредиле „проверене људе“ које ће обучавати и наоружавати. (Некада је један од људи који су уживали највеће поверење САД био Осама бен Ладен). Не само то, америчка војна лица намеравају да науче сиријске опозиционаре како да стабилизују овај хаос и да га заштите од напада режима. То је временом проверена америчка шема бесконачног „стварања услова за мирно регулисање“. Она је, узгред речено, већ потврдила своју „високу ефикасност“ у Ираку, Авганистану и Либији.

Очигледно, уморивши се од америчког војног надреализма земље у региону су почеле самостално да решавају проблеме везане за опасност од настанка нових држава на својим територијама. Сиријска и либанска војска спроводе заједничке операције против екстремиста дуж заједничке границе, а сиријско РВ бомбардује позиције ИДИЛ у Ираку. Али, државни секретар Џон Кери није пропустио прилику да изјави да овакве активности представљају штетно мешање у оштар унутрашњи сукоб. Заиста, како су могли да забораве коме припада ексклузивно право на бомбардовање и запоседање територија суверених држава, као и на финансирање, наоружавање и обучавање за борбу против влада у целом свету?

Уосталом, тешко да ће чак и за 500 милиона долара датих једнократно, моћи да савладају сиријску војску и колеге из суседног „калифата“. А да ће с потрошити, наравно, потрошиће се.

И стварно, како износећи овакве идеје америчко руководство успева да сачува озбиљан израз лица?

Вадим Ферсович,