Словенија се спремала за рат

Љубљана се годину дана уочи оружаних сукоба припремала за рат, јер је у тајности основана Маневарска структура народне заштите

Љубљана, 21. маја – Студија Марка Прешерна открила је до сада непознат податак из зборника америчке обавештајне агенције ЦИА „Балканска ратишта” – да је словеначка страна (а не ЈНА) почела рат 1991. Овдашња службена верзија гласи да је за рат крив Београд односно Србија и агресорска ЈНА. Министарство правосуђа и Министарство одбране надлежна су за питања „Политике”, саопштено нам је из кабинета премијера Борута Пахора поводом дилеме хоће ли словеначка влада уочи прославе пунолетства „борбе за осамостаљење Словеније” преиспитати досадашње вредновање рата из јуна 1991. и домаћу јавност обавестити ко је заиста почео оружани сукоб.

Из добро обавештених извора сазнајемо да министар правосуђа Алеш Залар већ месец дана располаже примерком Прешерновог дипломског рада „Тужилачка и судска пракса у Републици Словенији по питању кршења међународног права у оружаним сукобима 1991”. Од портпаролке министарства правосуђа Хелене Јаклич нисмо добили конкретан одговор на питања је ли министарство правосуђа предузело мере, с обзиром на Прешернове закључке да су криминалисти осумњиченим припадницима ЈНА подметали доказе како би им се светили и можемо ли та суђења припадницима ЈНА оценити као политички мотивисана и монтирана, односно колико је припадника ЈНА правоснажно осуђено на вишегодишње затворске казне за догађаје из јуна 1991?

Сазнајемо само да министарство није покренуло истрагу поводом Прешерновог открића да словеначки судови не знају да примене Женевске конвенције у случајевима одлучивања о ратном злочину (а судском процесу су подвргнута 104 припадника ЈНА). Ускраћен нам је и податак да ли је словеначко судство подвргло процесу икога од припадника словеначке Територијалне одбране (ТО) за ратни злочин, јер министарство „не води те податке”. Укратко, министарство „нема податке на основу којих би могло да закључи да је током могућих судских поступака у вези са ратом за осамостаљење било одлука које би биле незаконите”.

У вези са питањем тачног броја жртава „у рату 1991”, упућују нас на министарство одбране. Из кабинета министарке Љубице Јалушич, међутим, нисмо добили тај податак, али јесмо информацију да „вредновање историјских догађаја није у надлежности Министарства одбране”.

Словенија више не крије ни да се још годину дана уочи оружаних сукоба са ЈНА спремала на рат, јер је 17. маја 1990. у строгој конспирацији основана Маневарска структура народне заштите (МСНЗ). То је био одговор тадашње словеначке владе на одлуку савезног председништва, донету 15. маја 1990, о разоружању паравојних јединица.

ТО је морала да преда оружје и муницију у складишта ЈНА, али за разлику од локалних штабова ТО у другим републикама СФРЈ, словеначки су се одупрли и „склањали оружје из складишта ТО” на тајне локације, превасходно у Кочевској реци. МСНЗ је пресудно утицао на развој одбрамбених снага и самосталност Словеније, подсећа „Дело”, стога важи за клицу „одбрамбених снага новонастале државе Словеније”, што је јуна 1991. омогућило „одбрану пред војном агресијом југословенске армије”. Лист истиче улогу Јанеза Јанше (данас шеф опозиције) и Игора Бавчара (сада у „Истрабенцу”), који су 1990. вршили функцију секретара одбране (Јанша), односно унутрашњих послова (Бавчар), па су у конспирацији „заједно са тајном полицијом и ТО створили МСНЗ, прву словеначку оружану формацију за борбу против агресије ЈНА”.

Светлана Васовић-Мекина