Човек се моли, бре…
Када се најежите, када вам се свака длака на руци, на глави и можда на другом изузетно цењеном делу вашег тела подигне (не смем да напишем које парче тела, да ме не ухапсе у данас демократској Србији) онда нас дизање тих малих стварчица обавезује да гласно кажемо: „Претерали сте бре… заиста сте претерали…!“
На Тргу Републике, главног града наше земље, слободарског и демократског Београда, у сред бела дана, 21. маја 2009. године, стоји млад човек и чита молитву. Можда је гладан, можда жедан, можда му је дете болесно или од њега гладније и жедније. Можда се моли за спас његове Србије?
Човек чита молитвуЧовек моли Бога на небу јер, претпостављам, нико од Богова у земљи Србији није имао времена да чује његове раније молбе и молитве. Овај човек није добацивао увредљиве речи пролазницима, као што посланици у Скупштини Србије свакодневно добацују једни другима. Није јавно себи одсекао прст, јер је свестан да један прст није довољан да засити једно дете, а камоли целу његову породицу. Није ни претио бомбом; није реметио ред и мир; зауставио саобраћај; никога није тукао; није дамама које су пролазиле безобразно добацивао, нити је на Тргу Републике (Србије) агитовао за одцепљење делова Србије од Србије. Није ни развио мапу неке будуће „самосталне Републике Војводине“, као што је, не тако давно, то у Скупштини урадио посланик Ненад Чанак. Молитву овог човека слушало је неколико десетина грађана Београда, а Чанкову мапу гледало, у директном телевизијском преносу, на стотине хиљада гледалаца Србије. Док нам бледи и пада у заборав нечовек Чанак који се, ноншалантно заваљен у посланичкој фотељи српског парламента кези у камеру, или се кезио Србији, у сећање нам се за увек урезује слика младог човека који се у ставу мирно моли нечему, или чита молитву за некога. Можда за све наше грађане на Космету, али и у Војводини? У сред његове молитве, која никоме није сметала, прекидају га једна особа у цивилу, и једна у униформи, а он, тај човек препун достојанства и нирване, мирно полази са њима до полицијске марице, у коју га уводе, можда због његовог (не)вређања оних који не верују у Бога, и одвезе га… Где?
Да ли ће наша вољена Србија једном бити земља у којој ће медији овог човека довести пред камеру да нам каже: коме се молио? зашта се молио? Али, и где га је одвезла марица милиције државе Србије и због чега? Било би посебно драгоцено када би то учинио исти медиј које је одвео Ненада Чанка у „Кућу великог брата“ и за то „одвођење“ му платили један заиста ВЕЛИКИ четвороцифрени хонорар, у еврима. Да би тај Чанак, у тој кући и пред целом Србијом данима мудровао, понекад вређао, а често причао глупости… Када додје тај и такав дан, када вредности буду вредноване другачијим аршинима, тада неће више имати потребе да се било ко моли ни за Србију, ни за њене грађане у њој, или изван ње!
А ја, човек који се ретко моли Богу, али с емоли, хоћу да знам: Зашто се ово и овако нешто у Србији дешава човеку који ни земљи, ни било ком грађанину Србије, није његовом молитвом нанео ни увреду ни бол…?
- Извор
- Корени
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















