ЕУ нашла само „шачицу“ србских органа, килограм више или мање

Чини се да је народна умотворина која гласи да „није слепац тај који најмање види, него онај ко не жели ништа да види“, добила потврду своје утемељености након објављивања резултата трогодишње истраге америчког тужиоца Клинта Вилијамсона, шефа истражног тима Европске уније, који је рекао да нема довољно доказа да су отетим Србима са Космета вађени органи ради продаје на црном тржишту, те да је таквих случајева, како се дословно изразио, била само „шачица“.

Стога је била сасвим разумљива прва реакција родбине несталих Срба са Косова и Метохије, који су изразили незадовољство таквим епилогом истраге, истакавши да се не ради само о „шачици таквих случајева“, односно „мање од десет“, како се каже у извештају, него више од три стотине људи.

Подсетимо, европски тим тужилаца на челу са Вилијамсоном је преузео истрагу познатог случаја „Жута кућа“ од србског Тужилаштва за ратне злочине, које је започело расветљавање тог стравичног злочина после објављивања књиге „Лов“ Карле Дел Понте, у којој се наводи да су косовски Албанци отели најмање 300 Срба, а потом их пребацили на север Албаније, где су им по тврдњама из тог истог извора - хирурзи вадили органе ради продаје на црном тржишту и пресађивања богатим пацијентима у иностранству.

Па ипак, специјални тужилац Клинт Вилијамсон је јасно потврдио да постоји сасвим довољно доказа да би против високорангираних припадника такозване Ослободилачке војске Косова биле подигнуте оптужнице због бројних убистава, нечовечних поступака и организованог прогона Срба и других неалбанаца. То у сваком случају говори у прилог чињеници да не може бити ни говора о праведности њихове борбе за стварање парадржавне творевине на тлу јужне Србије, што је иначе послужило Западу као морална подлога за признање Косова као независне државе.

Међутим, и поред тог значајног признања, испољила се одређена наивност оних који су очекивали да ће албански злочини, који су извршени на Косову након доласка НАТО снага, бити у пуној мери откривени и процесуирани, што се на пример примећује из раније изјаве србског Министарства иностраних послова, у којој је изражено веровање да „није могуће или је мало вероватно“ да ће и случај „Жуте куће“ доживети судбину случаја „Старо Грацко” и случаја „Гораждевац”, чија је истрага обустављена због наводног недостатка доказа.

Према томе, и поред тога што су крајем прошле године у изјави за дневни лист „Политика“, у србском Министарству спољних послова дословно саопштили да - „иако имамо лоших искустава, било би невероватно да истрага коју води високо специјализовани истражни тим, на крају не да резултате”, догодило се управо то.

Дакле, десила се управо та „невероватна“ ствар да истражни тим Европске уније ни након трогодишње потраге није дошао до довољно доказа да су великом броју Срба крадени органи, већ је таква судбина по тврдњи америчког тужиоца Вилијамсона задесила само „шачицу“ несрећника. А таква „шачица“ србских органа, килограм више или мање, исто као и наведена убиства и протеривање, очигледно нису довољан разлог да Европа преиспита свој став према Косову.

Ратко Паић,