Солжењицин о руско-украјинским односима 1981. године

Недавно, "Росијскаја газета" објавила је збирку текстова, писама и интервјуа Александра Солжењицина о руско-украјинским односима. Сматра се да ће читаоцима бити интересантно да прочитају класика, чије речи сада изгледају пророчки. "Глас Русије" почиње серију мало познатих текстова Александра Солжењицина.

Из писма Конференцији о руско-украјинским односима у Торонту, Харвардом украјинском истраживачком институту, април 1981 г., објављен у "Руској мисли", 18.06.1981 (текст је први пут објављен у магазину "Звезда", 1993, 12).

Поштована господо!

Искрено вам се захваљујем на позиву на конференцију. На жалост, већ дуги низ година интензитет мог посла не дозвољава ми да путујем и учествујем у друштвеним активностима. Али ваш позив ми даје повод и право да искажем неке мисли у писаној форми.

Апсолутно се слажем да је руско-украјинско питање - једно од најзначајнијих савремених питања и, у сваком случају, одлучујуће важно за наше народе. Али је сматрам погубним подизање страсти, ту температуру, која око њега расте.

...У тренутној повећаној страсти - нема ли имигрантске болести, губитка оријентације.. И ако ваша Конференција почиње са темељним дијалогом о руско-украјински односима, не смемо ни један тренутак да изгубимо из вида: односе између народа, а не између дијаспоре.

...Ја сам више пута говорио и могу поновити, да нико не може никога да држи уз себе силом, ни једна од страна у спору не може подвргнути насиљу нити другу страну, нити сопствену нити народ у целини, нити било коју мањину, која је део ње - јер свака мањина има у себи своју мањину... У свим случајевима, мора бити препознато и имплементирано локално мишљење. Зато, сва питања се заиста могу решити само од стране локалног становништва, а не у удаљеним емигрантским споровима при деформисаним осећањима.

... Посебно ме погађа таква насилна нетрпељивост приликом дискусија о руско-украјинском питању (фатална за обе нације и корисна само за њихове непријатеље), и ја сам сам - мешовитог руско-украјинског порекла, одрастао под заједничким утицајем обе ове културе, и никада нисам видео нити видим антагонизам између њих. Ја сам често имао прилику да пишем и јавно говорим о Украјини и њеном народу, о трагедији украјинске глади. Ја имам доста старих пријатеља у Украјини и увек сам знао за патње Руса и патње Украјинаца у истој линији подкомунистичких патњи. У мом срцу нема места за руско-украјински сукоб, и ако, не дај Боже, дођемо до краја, могу да кажем да никада, ни под којим условима, нити ћу ја ићи, нити ћу пустити своје синове у руско-украјински сукоб - без обзира колико би нас вукли ка томе безумни људи.

Читајте више на Украјина из минута у минут