Средња Босна очишћена од Срба

Подручје средње Босне, гдје је српско становништво живјело у мањини, један је од типичних примјера гдје је извршена етничка територијална хомогенизација, каже Стево Пашалић, професор демографије на Универзитету у Источном Сарајеву.

Он подсјећа да је простор средње Босне, који обухвата дио од Високог до Маглаја и Тешња, долином ријеке Босне, и лашванско-скопљанску долину од Бусоваче до Бугојна, према попису из 1991. године, имао 13 општина у којима је живјело око 640.000 становника.

Према националној структури, око 50 одсто становника чинили су Муслимани - данас Бошњаци, 150.000 Хрвати и између 120.000 и 130.000 Срба, који су се тада углавном изјашњавали као Југословени, док се мањи број изјашњавао као остали. Пашалић је рекао да је током протеклог рата на овом простору спаљено или потпуно уништено око 100 српских насеља, да су Срби протјерани из око 300 насеља и да је то оно што се зове етничко чишћење.

Он је додао да су стратишта, мјеста гдје су Срби масовније страдали, откривена у тридесетак насеља у овом дијелу БиХ, а да је по разним приватним кућама и подрумима било око 90 логора за српско становништво.

- Из тога се извлачи сљедећа чињеница - да се српско становништво, гдје је било у мањини, није могло адекватно заштитити и ту су била велика страдања или потпуно протјеривање из тих насеља. Након заврштека рата може се слободно рећи да многа од тих насеља данас постоје као топоними само на папиру или на географској карти, али без становника и објеката за становање - каже Пашалић.

Он тврди да се на цијелом простору БиХ, када се сагледају крупна географска кретања усљед рата, десио један процес који се зове етничка територијална хомогенизација.