Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Тужбе у минском пољу
20.07.2009. год.
Од 187 тужби Гламочана против Федерације БиХ за накнаду материјалне штете власницима некретнина на подручју које је покривао војни полигон НАТО "Одлучна Барбара" и Центар за борбену обуку бивше Војске ФБиХ, Општински суд у Ливну до сада је донио двије неправоснажне пресуде, али је на обје пресуде у корист оштећених, Правобранилаштво ФБиХ уложило жалбе Кантоналном суду у Ливну, који је другостепени орган у овој правној ствари, рекла је Емира Карача, адвокат који заступа оштећене Гламочаке.
Једна пресуда је у корист Симе Травара, пензионера из Београда и бившег директора ИМТ у Земуну, према којој је ФБиХ власнику дужна да исплати 35.000 КМ на име накнаде штете на викендици, која је уништена током вјежби гађања бојевом муницијом припадника бивших Стабилизационих снага у БиХ и Војске ФБиХ.
Друга пресуда је у корист Ђурађа Копање, коме је ФБиХ дужна да исплати 137.000 КМ на име накнаде штете за породичну кућу и шталу које су уништене током вјежби гађања бојевом муницилом припадника бивше Војске ФБиХ и НАТО. У оба случаја, власницима некретнина досуђена је и камата на главницу, као и трошкови судског поступка.
Карача, као и начелник општине Гламоч, Радован Марковић, тврди да су 1996. године, тадашњи члан Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић и предсједник ФБиХ Крешимир Зубак потписали одлуку о оснивању Центра за борбену обуку Војске ФБиХ на том подручју.
Због непроведеног поступка експропријације, односно изузимања приватног земљишта које је служило као војни полигон, а чији су власници предратни становници српске националности на подручју општине Гламоч, првих десет власника некретнина поднијели су тужбу тадашњем Дому за људска права ради накнаде материјалне штете на њиховим некретнинама - земљишту, кућама и другим објектима. Они су на основу коначне и обавезујуће одлуке Дома добили по пет хиљада марака на име нематеријалне штете по основу ускраћеног права на дом, а према ријечима адвоката, Караче, која је пред Општинским судом у Ливну покренула 187 поступака за накнаду материјалне штете у име око 1.500 власника некретнина које су уништене на војном полигону у Гламочу, ФБиХ никада није исплатила ниједну марку одштете.
Карача тврди да се ФБиХ, умјесто у року од шест мјесеци, огласила тек након три године, обећањем да ће обештетити власнике некретнина, али како то није учињено - власници сада тужбама по једном случају траже од 300.000 до 700.000 марака, плус 12 одсто камате на годишњем нивоу.
Карача тврди да власницима некретнина у прилог иде одлука Дома за људска права као и закључак Комисије за људска права при Уставном суду БиХ у којем се констатује да ФБиХ није спровела одлуку Дома за људска права о обештећењу власника.
Једна пресуда је у корист Симе Травара, пензионера из Београда и бившег директора ИМТ у Земуну, према којој је ФБиХ власнику дужна да исплати 35.000 КМ на име накнаде штете на викендици, која је уништена током вјежби гађања бојевом муницијом припадника бивших Стабилизационих снага у БиХ и Војске ФБиХ.
Друга пресуда је у корист Ђурађа Копање, коме је ФБиХ дужна да исплати 137.000 КМ на име накнаде штете за породичну кућу и шталу које су уништене током вјежби гађања бојевом муницилом припадника бивше Војске ФБиХ и НАТО. У оба случаја, власницима некретнина досуђена је и камата на главницу, као и трошкови судског поступка.
Карача, као и начелник општине Гламоч, Радован Марковић, тврди да су 1996. године, тадашњи члан Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић и предсједник ФБиХ Крешимир Зубак потписали одлуку о оснивању Центра за борбену обуку Војске ФБиХ на том подручју.
Због непроведеног поступка експропријације, односно изузимања приватног земљишта које је служило као војни полигон, а чији су власници предратни становници српске националности на подручју општине Гламоч, првих десет власника некретнина поднијели су тужбу тадашњем Дому за људска права ради накнаде материјалне штете на њиховим некретнинама - земљишту, кућама и другим објектима. Они су на основу коначне и обавезујуће одлуке Дома добили по пет хиљада марака на име нематеријалне штете по основу ускраћеног права на дом, а према ријечима адвоката, Караче, која је пред Општинским судом у Ливну покренула 187 поступака за накнаду материјалне штете у име око 1.500 власника некретнина које су уништене на војном полигону у Гламочу, ФБиХ никада није исплатила ниједну марку одштете.
Карача тврди да се ФБиХ, умјесто у року од шест мјесеци, огласила тек након три године, обећањем да ће обештетити власнике некретнина, али како то није учињено - власници сада тужбама по једном случају траже од 300.000 до 700.000 марака, плус 12 одсто камате на годишњем нивоу.
Карача тврди да власницима некретнина у прилог иде одлука Дома за људска права као и закључак Комисије за људска права при Уставном суду БиХ у којем се констатује да ФБиХ није спровела одлуку Дома за људска права о обештећењу власника.
- Извор
- Фокус
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















