Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Струја за Европу из афричких пустиња
22.07.2009. год.
„Дезертек" - струја из афричке пустиње. Мрежа соларних електрана распоређених по великом броју земаља северне Африке, Блиског истока и Европе требало би да нам обезбеди трајно снабдевање енергијом.
Под пустињским сунцем температура је већа од 60 степени, и то сада треба искористити. И то претежно путем соларних електрана, мада су на обалама предвиђене и електране на ветар. Физичар Герхард Книс већ седам година ради на пројекту "Дезертек"; каже да у пустињи има довољно енергије - за све: "За шест сати добијемо онолико колико човечанство потроши током читаве године. Техника за тако нешто већ постоји. А најбоља идеја која може да се оствари у пустињи - јесте ова".
Техника - то су соларне електране какве већ данас имамо у Шпанији. У њиховој производњи учествује и једна немачка фирма. Сунчева енергија се сакупља специјалним огледалима тако да се производи топлота која покреће парне турбине. Једна таква електрана кошта око 300 милиона евра. Пројекат "Дезертек" би требало да прогута много више: око 400 милијарди. И поред тога, потенцијалних инвеститора већ има довољно.
Ко сада инвестира могао би да заради милијарде
Инвеститорима, на пример, жели да се прикључи "Минхнер рик", највећи светски реосигуравајући концерн. Исто то жели и "Дојче банк", али и енергетски концерни као што су Е.ОН или РВЕ. Десетак немачких фирми је већ присутно у конзорцијуму који треба да реализује пројекат. Технолошки концерн "Сименс" 2005. године је поставио најдужи подморски кабл на свету између Аустралије и Тасманије. Та веза ће бити пример и за повезивање Африке и Европе електроводовима.
Концерни су уочили могућности профита - онај ко сада инвестира у соларну енергију, ускоро би могао да заради милијарде. Током наредне три године настаће конкретан план градње соларних електрана у Африци - њихове локације још нису одређене. Циљ је да се, уз помоћ неисцрпног извора енергије, у том комплексу производи 15 процената струје потребне Европи.
Под пустињским сунцем температура је већа од 60 степени, и то сада треба искористити. И то претежно путем соларних електрана, мада су на обалама предвиђене и електране на ветар. Физичар Герхард Книс већ седам година ради на пројекту "Дезертек"; каже да у пустињи има довољно енергије - за све: "За шест сати добијемо онолико колико човечанство потроши током читаве године. Техника за тако нешто већ постоји. А најбоља идеја која може да се оствари у пустињи - јесте ова".
Техника - то су соларне електране какве већ данас имамо у Шпанији. У њиховој производњи учествује и једна немачка фирма. Сунчева енергија се сакупља специјалним огледалима тако да се производи топлота која покреће парне турбине. Једна таква електрана кошта око 300 милиона евра. Пројекат "Дезертек" би требало да прогута много више: око 400 милијарди. И поред тога, потенцијалних инвеститора већ има довољно.
Ко сада инвестира могао би да заради милијарде
Инвеститорима, на пример, жели да се прикључи "Минхнер рик", највећи светски реосигуравајући концерн. Исто то жели и "Дојче банк", али и енергетски концерни као што су Е.ОН или РВЕ. Десетак немачких фирми је већ присутно у конзорцијуму који треба да реализује пројекат. Технолошки концерн "Сименс" 2005. године је поставио најдужи подморски кабл на свету између Аустралије и Тасманије. Та веза ће бити пример и за повезивање Африке и Европе електроводовима.
Концерни су уочили могућности профита - онај ко сада инвестира у соларну енергију, ускоро би могао да заради милијарде. Током наредне три године настаће конкретан план градње соларних електрана у Африци - њихове локације још нису одређене. Циљ је да се, уз помоћ неисцрпног извора енергије, у том комплексу производи 15 процената струје потребне Европи.
- Извор
- www.dw-world.de
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















