Варикокела је врло чест узрок мушке неплодности

Постоје три стадија варикокеле. Други и трећи стадиј се оперише чим се постави дијагноза...

Варикокелом се означава појава видљивог или палпабилног отока (тумефакта) у мошњи (скротум), који настаје проширеном деформацијом вена које одводе крв из тестиса.

Најчешћа је лијево

Варикокела се јавља најчешће с једне стране (на једном тестису) и то на лијевој страни у 80 до 90 посто случајева, с десне стране у 1 до 7 посто случајева, а остатак отпада на случајеве који имају варикокелу с обје стране.

Узрок настанка је најчешће у разлици притиска крви у вени тестиса који је нижи у односу на притисак крви у вени бубрега, у коју се улијева. Ова хемодинамичка карактеристика венског одвода крви из лијевог тестиса резултира заробљавањем крви у венама лијевог тестиса и њиховом деформацијом.

Овом стању доприноси већи процент недостатка залистака (валвула) у венама лијевог тестиса, које омогућују бољу дренажу (проток) крви из вена тестиса. Као узрок настанка варикокеле спомиње се атрофија (смањен, ослабљен) мишића подизача тестиса.

Понекад узрок настанка варикокеле могу бити деформитети органа или крвних судова и тумори који притискују вену тестиса и тиме заустављају дренажу крви.

Клинички налаз се манифестира као конволутна отеклина (тумефакт) у мошњи која је на палпацију (пипање) безболна. Код једног броја пацијената, који дуже вријеме имају варикокелу, на тој страни се нађе смањен (атрофичан) тестис и даљњим праћењем може се закључити прекид његовог раста.

Утврђено је да код варикокеле постоји повишена температура у страни мошњи гдје је и тестис. Повишена температура зауставља развој сполних станица у тестису који је смјештен у скротуму (мошњи), гдје је температуре нижа за један до 1,5 степени од температуре тијела.

Задржавање неких бубрежних и надбубрежних метаболита у проширеним венама тестиса, усљед враћања крви из реналне вене у вену тестиса (реносперматични рефлуx) изразито штетно дјелује на сперматогенезу.

Заустављен процес

Претпоставља се да ови ефекти бивају, путем циркулације крви, пренесени на здрави супротни тестис и тако и у њему заустављају процес стварања мушких сполних станица.

Код мушкараца који се лијече од стерилитета варикокела је присутна у 21 до 41 посто случајева. Постоје три стадија варикокеле. Други и трећи стадиј се оперирају чим се постави дијагноза. Први стадиј се може пратити те, уколикко се варикокела повећава или се појави атрофија тестиса, треба је оперативно збринути.

Оперативни третман састоји се у подвезивању (лигирање вене концем) тестикуларне вене, подвезивањем вене и артерије и/или одстрањењем венских проширења.

Проценти

Варикокела се у популацији мушкараца јавља са око 15 процената, ријетко код дјечака млађих од 10 година. У дјечака од 10 година јавља се у шест посто случајева док се у 13-годишњака изједначава с појављивањем у опћој популацији мушкараца.