Став Јелене Гускове

Ових дана бивши председник Републике Српске Радован Караџић упутио је писмо високом представнику за БиХ Валентину Инцку.
Караџић у овом писму саопштава да се тренутно, у оквиру припрема за одбрану у Хагу, бави прикупљањем свих могућих материјала од држава које су биле увучене у Босански рат. Бивши председник Републике Српске пише да је почетком јуна замолио амбасадора БиХ у Холандији да му стави на располагање неопходне документе. Медјутим, и ово, и следеће писмо, са поновном молбом, остали су без одговора. Караџић изводи закључак да је самим тим влада БиХ крши резолуцију УН бр. 827 која обавезује државе да пружају помоћ у оваквим ситуацијама. Аутор посланице позива високог представника да, у координацији са Хагом, постави влади БиХ задатак да без одуговлачења испуни његову замолницу.

Копију овог писма добила је радио-станица Глас Русије, као и многи познати експерти-балканисти, медју којима и историчар, руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Јелена Гускова. Научница оцењује насталу ситуацију као апсолутно карактеристичну с обзиром на чињеницу да је оптужени Србин. Ево њеног мишљења о дотичном питању.

"Трибунал је створен из политичких мотива, управо ради доказивања кривице само једног, српског, народа за све што се дешавало на Балкану 90-их година. Процеси против Милошевића, Шешеља и Караџића су докази о неправедности суда у Хагу. Погледајте у шта се претвара судјење Караџићу: јер, бивши председник је обећао да се више никада неће бавити политиком после 1995. године само зато што су му САД гарантовале да се његово име никада неће појавити у списковима Хашког трибунала. Америка није одржала своје обећање. Уосталом, ружно се понашала и влада Србије. Пошто је Караџић држављанин БиХ, Београд би могао да остане по страни од процеса трагања за њим, али уместо тога је испољио велику ревност у хватању оних који су на хашкој листи.

Сада, када је на дневном реду питање о затварању Трибунала у Хагу, како се још може понашати влада у Сарајеву – пита се Јелена Гускова с обзиром на „ћутање“ амбасаде БиХ у Холандији. – Притисак на њу није ни потребан: Сарајево је од почетка оријентисано на то да не помаже Караџићевој одбрани, а уколико се ухапси Младић, према њему такодје неће бити објективног става.

Основни принцип Хашког трибунала био је и остаје следећи: оптуженим српским лицима онемогућује се да се квалитативно бране – наставља историчар-балканиста Јелена Гускова. – Сетите се: Шешељу и Милошевићу забрањивано је да се бране без адвоката. Учествовала сам у процесу против генерала Галић, па сам видела колико су неравноправни били услови – адвокати су имали дупло мање времена од тужилачке стране.
Делатност свих високих представника на териториј
и БиХ не улива поштовање, нити наду у праведност – говори гдја Гускова. – Искуство показује да имају један те исти циљ – стварање унитарне БиХ. Валентин Инцко је последњих месеци манифестовао драстичну некоректност у погледу одлука Скупштине Републике Српске. Високи представник у свему испољава непријатељски однос према овом ентитету. Тако да у ситуацији са Караџићем његова необјективност може да одигра своју улогу: сматрам да Инцко или неће реаговати на писмо бившег председника Републике Српске или ће рећи, на пример, да се неће мешати у унутрашње послове БиХ и одржати своју реч" – закључује експерт-балканиста Јелена Гускова.