Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
68. годишњица страдања више од 5.500 Срба и Јевреја
03.08.2009. год.
Служењем свете архијерејске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастосом на споменику Шушњар данас је обиљежена 68. годишњица страдања више од 5 500 Срба и Јевреја побијених на овом мјесту на Илиндану 1941. године.
Предсједник Извршног одбора Удружења ''Јасеновац - Доња Градина'' Владимир Лукић рекао је у обраћању окупљнима да нема комплекс од "партизанштине", али да се мора знати да на Шушњару 1941. године нису страдали партизани, већ невини људи - Срби и Јевреји.
"Треба им се одужити на најбољи могући начин, како се то цивилизовано ради у цијелом свијету, а то је да се уреди ово спомен обиљежје и да буде достојно својих жртава", поручио је Лукић.
Он је навео да је један од највећих споменика Шушњару - зборник "Шушњар '41" у којем су сакупљени радови научника, али и свједочења преживјелих учесника округлог стола о истој теми одржаног на Илиндан прошле године.
"Многи се питају да ли је добро говорити о злочину. Ко год настоји сакрити злочин, спреман је починити га или му отворити широм врата. Ако се желимо борити против злочина онда треба изнијети сваку истину", нагласио је Лукић.
Он је позвао преживјеле и све који имају свједочења о страдању Срба и Јевреја на Шушњару да идуће године учествују на другом округлом столу о овој теми, са којег ће радови, такође, бити публиковани.
Начелник општине Оштра Лука Дрена Куриџа указала је на обавезу да се цијелом свијету пошаље порука да се овакав злочин не смије никада, никоме и нигдје поновити.
"Имамо дужност и обавезу да се сјећамо ових жртава, јер сваки помен на њих њима живот продужава", рекла је Куриџа.
Рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас рекао је да се на овом страшном брду у Санском Мосту свако мора молити за душе хиљада звјерски побијених Срба и Јевреја.
"Ово је гробница цивилизације, јер су нељуди убијали људе, а човјек је човјеку био звијер, а не брат", рекао је Атијас обраћајући се окупљенима на Шушњару.
Он је додао да се и данас манипулише страшном судбином ових несрећника и пребројавају жртве не би ли се умањио злочин.
"Ми се тиме нећемо бавити, нека нас не увлаче у малициозне рачунице, само ћемо се молити да судбина наших потомака буде боља од судбине наших предака", поручио је рабин Атијас.
Ученица Бојана Чучак из Подлуга на шушњарском стратишту говорила је данас стихове поеме Боре Капетановића "Далеко је Сана ривер", а своје стихове говорили су ранији лауреати Књижевних сусрета Шушњар Добрица Ерић и Зоран Костић, те овогодишњи награђени Владимир Јагличић.
Вијенце на споменик на Шушњару положиле су делегације општине Оштра Лука, Борачке организације општине Оштра Лука, Удружења Сањана "Санска огњишта", Општинског одбора Демократског народног савеза Сански Мост и Основне школе "Десанка Максимовић" Оштра Лука.
Након Шушњара окупљени су обишли још два стартишта у Санском Мосту - Подлуг и Милин бирт, а Светоилиндански сабор настављен је ломљењем славског колача и славским ручком поводом обиљежавања славе општине Оштра Лука, Светог пророка Илије.
Илинданске свечаности завршиће се традиционалном Грмечком коридом на Поповића брду, 9. августа.
"Треба им се одужити на најбољи могући начин, како се то цивилизовано ради у цијелом свијету, а то је да се уреди ово спомен обиљежје и да буде достојно својих жртава", поручио је Лукић.
Он је навео да је један од највећих споменика Шушњару - зборник "Шушњар '41" у којем су сакупљени радови научника, али и свједочења преживјелих учесника округлог стола о истој теми одржаног на Илиндан прошле године.
"Многи се питају да ли је добро говорити о злочину. Ко год настоји сакрити злочин, спреман је починити га или му отворити широм врата. Ако се желимо борити против злочина онда треба изнијети сваку истину", нагласио је Лукић.
Он је позвао преживјеле и све који имају свједочења о страдању Срба и Јевреја на Шушњару да идуће године учествују на другом округлом столу о овој теми, са којег ће радови, такође, бити публиковани.
Начелник општине Оштра Лука Дрена Куриџа указала је на обавезу да се цијелом свијету пошаље порука да се овакав злочин не смије никада, никоме и нигдје поновити.
"Имамо дужност и обавезу да се сјећамо ових жртава, јер сваки помен на њих њима живот продужава", рекла је Куриџа.
Рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас рекао је да се на овом страшном брду у Санском Мосту свако мора молити за душе хиљада звјерски побијених Срба и Јевреја.
"Ово је гробница цивилизације, јер су нељуди убијали људе, а човјек је човјеку био звијер, а не брат", рекао је Атијас обраћајући се окупљенима на Шушњару.
Он је додао да се и данас манипулише страшном судбином ових несрећника и пребројавају жртве не би ли се умањио злочин.
"Ми се тиме нећемо бавити, нека нас не увлаче у малициозне рачунице, само ћемо се молити да судбина наших потомака буде боља од судбине наших предака", поручио је рабин Атијас.
Ученица Бојана Чучак из Подлуга на шушњарском стратишту говорила је данас стихове поеме Боре Капетановића "Далеко је Сана ривер", а своје стихове говорили су ранији лауреати Књижевних сусрета Шушњар Добрица Ерић и Зоран Костић, те овогодишњи награђени Владимир Јагличић.
Вијенце на споменик на Шушњару положиле су делегације општине Оштра Лука, Борачке организације општине Оштра Лука, Удружења Сањана "Санска огњишта", Општинског одбора Демократског народног савеза Сански Мост и Основне школе "Десанка Максимовић" Оштра Лука.
Након Шушњара окупљени су обишли још два стартишта у Санском Мосту - Подлуг и Милин бирт, а Светоилиндански сабор настављен је ломљењем славског колача и славским ручком поводом обиљежавања славе општине Оштра Лука, Светог пророка Илије.
Илинданске свечаности завршиће се традиционалном Грмечком коридом на Поповића брду, 9. августа.
- Извор
- РТРС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















