Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Политичка права Срба у региону
05.08.2009. год.
Положај Срба у земљама региона указује на то да они не уживају загарантована политичка права у пуној мери, наводи се у извештају невладине организације Напредни клуб.
У осам земаља региона Срби не уживају загарантована политичка права у пуној мери, показује извештај невладине организације Напредни клуб.
Изјаве Игора Јарамаза, Чедомира Антића и Милана Динића
Статус Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини је неравноправан, у Црној Гори, Словенији и Албанији није дефинисан, а у Македонији, Мађарској и Румунији српски културни идентитет бледи.
У државама Балкана, ван граница Србије, живи око 2 милиона Срба. Аутори извештаја сматрају да је статус Срба у региону лош, пошто Влада Србије обавезе према њима није одредила као један од националних приоритета.
Непрекидни политички притисци на Републику Српску, за циљ имају њено укидање, наводе аутори извештаја.
"Чињенично је стање да Срби у Федерацији немају истоветан статус као што га имају Хрвати и Бошњаци у РС или чак у самој Републици Србији. Примера ради неких 70 српских, поглавито повратничких села у федерацији, у 2009. години још увек немају струју и то свакако не може бити објашњено ничим другим него једним јасно оркестрираним притиском са највиших инстанци", каже Игор Јарамаз, аутора извештаја.
Иако у Црној Гори чине трећину становништва, Срби немају јасно дефинисан статус и нису равномерно заступљени у државним установама.
Србима у Албанији није одређен статус, нити се зна колико их тамо има. Још се боре са администрацијом око пријављивања националности и српских имена.
У Македонији, српска заједница не ужива слободу вероисповести, док у Словенији, иако испуњавају законске услове, Срби немају статус националне мањине.
Економска занемареност
Историчар Чедомир Антић, такође један од аутора извештаја, наводи да питање српског народа у региону уопште није уврштено приоритете ни спољне, ни економске ни културне политике.
"Могли бисмо да погледамо извештај било ког министарства, а посебно бих нагласио министарство спољних послова, културе, просвете, па ћете видети да и онда када се баве српским народом у региону то је узгредно, то је везано за неки догађај или пре за изборе", каже Антић.
Један од већих проблема јесте и економска занемареност Срба у региону. За мањине у Србији, држава рецимо издваја 3 пута више новца него за Србе који живе ван граница наше земље, подсећају аутори.
"Уколико ми не помогнемо Србима у региону на један ефикасан начин да заштите свој идентитет културном сарадњом, која ће се завршти не тако што ћемо одиграти коло у Сент Андреји на Светог Саву, већ конкретном и озбиљном сарадњом, онаквом какву Срби тамо траже, мислим да ћемо много више урадити на очувању нашег идентитета јер ако то изгубимо мислим да немамо више шта да тражимо", истиче Милан Динић, аутор извештаја.
Од посебног значаја за политичка права Срба у региону је да се сународницима из земаља у окружњу омогући да на најлакши начин добију документа Републике Србије, наводи у закључку извештаја.
Изјаве Игора Јарамаза, Чедомира Антића и Милана Динића
Статус Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини је неравноправан, у Црној Гори, Словенији и Албанији није дефинисан, а у Македонији, Мађарској и Румунији српски културни идентитет бледи.
У државама Балкана, ван граница Србије, живи око 2 милиона Срба. Аутори извештаја сматрају да је статус Срба у региону лош, пошто Влада Србије обавезе према њима није одредила као један од националних приоритета.
Непрекидни политички притисци на Републику Српску, за циљ имају њено укидање, наводе аутори извештаја.
"Чињенично је стање да Срби у Федерацији немају истоветан статус као што га имају Хрвати и Бошњаци у РС или чак у самој Републици Србији. Примера ради неких 70 српских, поглавито повратничких села у федерацији, у 2009. години још увек немају струју и то свакако не може бити објашњено ничим другим него једним јасно оркестрираним притиском са највиших инстанци", каже Игор Јарамаз, аутора извештаја.
Иако у Црној Гори чине трећину становништва, Срби немају јасно дефинисан статус и нису равномерно заступљени у државним установама.
Србима у Албанији није одређен статус, нити се зна колико их тамо има. Још се боре са администрацијом око пријављивања националности и српских имена.
У Македонији, српска заједница не ужива слободу вероисповести, док у Словенији, иако испуњавају законске услове, Срби немају статус националне мањине.
Економска занемареност
Историчар Чедомир Антић, такође један од аутора извештаја, наводи да питање српског народа у региону уопште није уврштено приоритете ни спољне, ни економске ни културне политике.
"Могли бисмо да погледамо извештај било ког министарства, а посебно бих нагласио министарство спољних послова, културе, просвете, па ћете видети да и онда када се баве српским народом у региону то је узгредно, то је везано за неки догађај или пре за изборе", каже Антић.
Један од већих проблема јесте и економска занемареност Срба у региону. За мањине у Србији, држава рецимо издваја 3 пута више новца него за Србе који живе ван граница наше земље, подсећају аутори.
"Уколико ми не помогнемо Србима у региону на један ефикасан начин да заштите свој идентитет културном сарадњом, која ће се завршти не тако што ћемо одиграти коло у Сент Андреји на Светог Саву, већ конкретном и озбиљном сарадњом, онаквом какву Срби тамо траже, мислим да ћемо много више урадити на очувању нашег идентитета јер ако то изгубимо мислим да немамо више шта да тражимо", истиче Милан Динић, аутор извештаја.
Од посебног значаја за политичка права Срба у региону је да се сународницима из земаља у окружњу омогући да на најлакши начин добију документа Републике Србије, наводи у закључку извештаја.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















