У БиХ се годишње покраде милијарда и по марака

Бањалучко Удружење грађана „Тендер“ сматра да се стање у јавним набавкама у БиХ из године у годину „континуирано погоршава“ што је и логично јер је на дјелу политика континуитета. Сви показатељи су гори него прије неколико година, смањена је транспарентност, неефикасност у провођењу поступака и недомаћинско трошење јавних средстава“. Уз тврдњу да је стање у тој области „постало готово анархично“, представници ове невалидине организације су на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци устврдили да то „потврђује“ и извјештај Агенције за јавне набавке БиХ о закљученим уговорима по проведеним набавкама робе, услуга и радова у 2010. години. Укупан број уговорних органа, који су обавезни да проводе јавне набавке, ни након седам година примјене јединственог Закона о јавним набавкама није утврђен, а сматра се да их је знатно више од 2.000, док је њих само 742 доставило Агенцији податке о потписаним уговорима. Вриједност закључених уговора у анализираној години, како наводе у „Тендеру“, достигла је рекордних три милијарде и 469.981.647,59 КМ, што представља повећање од 163,30 посто у односу на закључене уговоре у 2009., када је регистрован износ набавки од 2.124.813.917,41 КМ. - Док све земље у свијету воде борбу да се набавке што више проводе транспарентно, дакле јавно, отвореним поступком, у БиХ је регистрован њихов драстичан пад, тако да се процент од 88,17 посто у 2008. години, у анализираној години свео на само 38,73 посто од укупно проведених набавки, наводе у овом удружењу. Зато драстичан пораст биљеже преговарачки поступци, који су напримјер, од 78.788.985,57 КМ у 2008. години, порасли на чак 1.510.857.866,84 КМ у 2010. години или за невјероватних 1.817,60 посто. Удружење грађана „Тендер“ апелује да сви одговорни у предстојећем доношењу новог закона о јавним набавкама подрже антикоруптивне амандмане, с циљем да се осигура већа транспарентност и успјешност у провођењу поступака законског трошења јавних средстава. Процјена „Тендера“ је да се више од милијарде и по марака годишње са свих нивоа власти у БиХ одлије у приватне џепове јер се на анализи 700 субјеката утврдио „одлив“ око 500 милиона КМ. Тако је створена клима опште неодговорности која неминовно подстиче и охрабрује масовну пљачку грађана на штету општих интереса а у корист највиших центара политичке моћи и њима лојалних повезаних привредних структура. Основно је питање шта раде институције за заштиту уставног поретка јер у „Тендеру“ тврде да их, изузев у једном случају, никада нису контактирали ни истражни органи ни тужилаштво. За то вријеме Чађина крим-полиција бавила се недјелима у којима је нестало тек нешто више од три посто укупно опљачканог новца у БиХ само у 2010.години. Из овог податка јасно се може извући закјључак кога штити полиција и правосуђе у РС.