Мајор Бинел (Пијер Анри Бинел): "Помагао сам Србији зато што ме је било стид моје Француске

- Пре четрнаест година, почела је НАТО агресија против поносног и слободног србског народа, драма која се догодила уз саучешће дела јавног мњења које су злоупотребили НАТО и његови сателити. Управо зато сам одлучио да осујетим такву несрећу. Био сам приморан да иза решетака француског затвора пратим даљи тог догађаја који ће његове учеснике и кривце задуго историјски обележити – истакао је у свом писму Бинел.

Бивши француски официр осуђен је због откривања потенцијалних циљева непосредно пред бомбардовање НАТО. У ексклузивном интервјуу за “Новости” на десетогодишњицу бомбардовања Бинел је објаснио да је на комаду хартије написао одређени део елемената који су се налазили у радном документу с табелама, типовима и бројем важних војних циљева који би могли да буду бомбардовни.

То је, као шеф кабинтета француског представника при НАТО у Бриселу, предао србској вези, генералу Јовану Милановићу. Војни суд у Паризу га је због тога осудио у децембру 2001. на пет година затвора, од чега три условно. За “Новости” је тада рекао да се не каје и да би и сада учинио исто, када би се нашао у сличној ситуацији.

У писму подршке упућеном ових дана, Пјер Анри Бинел истиче да се, признавњем независног Косова и Метохије од стране вашингтонских сателита, драма данас наставља, подсетивши на то да је и Француској својевремено био одузет Алзас, па да га је вратила.

- Народи који немају прошлост, немају ни будућност. А они који сачувају свест о томе ко су и шта су, свест о онима који су их створили, ако од модернизма узму оно што је добро, могу да наставе пут даље – поручио је Бинел, који је, због своје подршке Србима, остао и без признања Легије части.

ОСЕЋАЈ СТИДА И ПОНОСА

Бинел у писму подсећа да је пред најављеним злочином бомбардовања осетио истовремено и стид и понос.

- Стид, јер сам видео своју земљу како се добровољно упушта у велико издајство, пре свега саме себе. Учествовање у таквом злоделу није могло да служи француском народу. Али, оно најгоре у свему било је то што су наше власти издале традиционално пријатељство двају народа изграђено на наслеђу историје. Али, осетио сам тада и понос. Из мог париског затвора осетио сам велико пријатељство према Србима, које су тукли зато јер су бранили живот, културу и слободу, своја најосновнија права.