Европски суд за људска права: предност за LGBT у односу на Хришћанску свијест

 Ријеч је о четири држављана Велике Британије који су дисциплински кажњени или удаљени са посла због исказивања вјерских убјеђења. Најинтересантнија је ситуација у којој се нашла лондонска матичарка Lillian Ladele која је замолила да је због вјерских убјеђења не распоређују да закључује истополне бракове, што није ни представљало њену уговорну обавезу. Запријећено јој је да ће изгубити посао уколико не потпише нови уговор и не прихвати да закључује бракове између хомосексуалаца.
Gary McFarlane је брачни савјетник који је у разговору са својим предпостављенима истакао неслагање између својих вјерских убјеђења и потенцијалне обаввезе да пружи психо-сексуалне савјете хомосексуалним паровима. Отпуштен је са посла због теже повреде радне дисциплине.

Европски суд за људска права је сматрао да понашање власти не представља повреду члана 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Суд је сматрао је да се поступање у складу са вјерским убјеђењима може ограничити интересима заштите других од дискриминације на основу сексуалне орјентације. На овај начин је Европски суд подредио личну слободу појединца да изражава своја вјерска убјеђења слободи других да упражњавају своју сексуалну орјентацију.

Чињеница је да се законом призната права не могу ограничавати осим из разлога које прописује сам закон. Међутим, изражавање вјерске припадности или убјеђења је такође дио законом и међународним правом гарантованих права. Разлози због којих је Европски суд дао предност LGBT-у у односу на хришћанску вјеру су доктринарне а не правне природе. Нарочито када се има у виду да је држава могла да испуни своје обавезе према припадницима LGBT који би жељели да се вјенчају или да се савјетују на тај начин што би те радне задатке повјерила другим радницима којима ови задаци не би вријеђали вјерска осјећања.