Етингер без страха и мане

Европска комисија је кренула у напад на „Јужни ток“. Овако руски стручњаци коментаришу одлуку Брисела да тужи 18 земаља због кршења одредаба Трећег енергетског пакета. Главни циљ овог документа је либерализација европског тржишта гаса. Међутим, начин на који Брисел ово покушава да оствари не оставља земљама други излаз осим да га крше.

У интервјуу за „Глас Русије“ представник Европске комисије је изјавио да тужене земље нису стигле да у року прилагоде своје националне законе нормама Трећег енергетског пакета. Он забрањује да једна компанија продаје гас и да истовремено поседује цеви. Подсетићемо да је документ сачињен 2009. године и да су га земље ЕУ ратификовале у марту 2011. године. Међутим, то је био практично неприпремљен документ, истиче директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:

Европска комисија је од самог почетка начинила низ фундаменталних грешака. Сама философија промена у енергетици водила је у ћорсокак. Као прво, није било конкретних услова за реализацију – постојала је само философска основа енергетске политике. А као друго, документ претпоставља либерализацију приступа гасоводним системима Европе. Али, ако на тржишту немате проток гаса либерализација приступа цевима неће дати ништа. Либерално тржиште је добра ствар кад вам је понуда већа од потражње. Међутим, кад је обрнуто, либерално тржиште за купца је катастрофално. Тако је било у Британији. И тада је цена гаса четвороструко расла на тржишту на велико. Међутим, ЕУ тврдоглаво спроводи своју линију. Уместо да признају своје грешке бирократе су кренуле на суд. То је апсурд.

Још један проблем на путу за реализацију Трећег енергетског пакета јесте погоршавање економске ситуације, истиче директор руске филијале Pace Global Energy Services Армен Бадалов. Данас земље просто немају ресурсе да оперативно промене своје тржиште гаса, наводи стручњак:

Искуство последњих година показује да постоји огроман јаз између интереса саме енергетске комисије и појединих европских земаља. Европи је у интересу да се модификује документ како би се политика ускладила с економијом. Зато не треба заборављати да је енергетски пакет усвојен пре почетка финансијске кризе. И у датом тренутку све се то врло тешко одражава на његову реализацију.

Стручњаци указују на још једну подударност. Преко територије три од 18 земаља које је ЕУ тужила проћи ће маршрута руског гасовода „Јужни ток“. То су Бугарска, Словенија и Аустрија. Главни европски комесар за енергетику Гинтер Етингер одавно „није равнодушан“ према овом пројекту и оптужује Русију за покушај монополизације руског тржишта гаса. А то што се за тужбе сазнало сутрадан након провера у европским компанијама – партнерима и „кћеркама“ Гаспрома је такође симптоматично, уверен је стручњак за енергетику Валерије Нестеров:

Европа има традиционално политички мотивисан однос према повећању испорука енергената из Русије. Овде постоји читав низ проблема, који су у последње време заоштрени. То видимо и у недавним проверама, које је иницирала Европска комисија. Међутим, Европа ништа не губи услед изградње додатног извозног коридора. Засигурно ће се повећати поузданост испорука гаса из Русије. А то је за Европу врло важно, јер очигледно је да неће моћи да смањи зависност од руског гаса. Русија јесте и биће главни извозник природног гаса, пошто друго и треће место на свету у овом погледу заузимају Туркменија и Иран с познатим проблемима.

Ма какав био исход суђења против земаља-„изгредница“ главна штета ће бити причињена репутацији Европске комисије, истичу стручњаци. Тужбе прете да се претворе у велике казне на промет енергетских компанија. И такав поклон од Брисела у јеку финансијске кризе тешко да ће бити од користи. Између осталог, и за озлоглашено европско енергетско тржиште.