Трудинце стављене ван законске заштите

Ирска, у којој су забрањени прекиди трудноће из било којих разлога, према извјештајима Уједињених нација (Report on Maternal Mortality, World Health Organisation, the UN 2007, 2010) представља најсигурније мјесто на свијету за труднице и породиље.

Стање у Републици Србској је далеко од овога. Република Србска представља изузетно несигурно мјесто за труднице и породиље. Разлог оваквом стању је у схватању, које је без икакве научне анализе готово догматски прихваћено као исправно, а то је да људски живот настаје тек рођењем.

Због оваквог схватања које је добило и своју законску форму:

1. било какав атак на бебин живот прије рођења се сматра атаком на интегритет труднице а не нападом на нечији живот,
2. нехатно убиство бебе прије рођења не повлачи никакву одговорност убице,
3. правосуђе не може да процесуира љекара чијом грешком је наступила смрт бебе при порођају.

Ове и овакве ствари чине нашу Републику мјестом које не познаје посебну (нити било какву) заштиту материнства и породице упркос чињеници да ове тековине представљају дио њеног Устава. Прокламовани борци за људска права у Републици Србској припадају струји радикланог феминизма која остаје слијепа за наведене чињенице јер одступају од идеологије за коју се она фанатично залаже. Назив те идеологије није толико важан, она се у различитим историјским тренуцима различито називала. Оно што се не мјења јесте њено главно обиљежје а то је култ смрти.

Такође, средства за провођење те идеологије се нису промјенила (абортуси, еутаназија и хомосексуализам). Промјенила се само пропаганда која служи за оправдање тих средстава. Некада су ова средства оправдавана потребом одржавања супериорног положаја једних народа у односу на инфериорни положај других, данас се она оправдавају тзв. људским правима.

Парадоксална је ситуација у којој се налазимо а у којој су људска права претежнија од људи и у којој се у име људских права не штити људски живот.