Са Словенијом и Хрватском роба у једном смеру !

Србска роба је и даље веома слабо заступљена на тим тржиштима. И док, поређења ради, код нас послује 280 хрватских предузећа, наших је тамо свега десетак, са укупним улагањем од 40 милиона евра, дакле седам пута мањим. Од важнијих домаћих инвеститора истичемо „Свислајон Таково“, НЦА „Инвестментс груп“, „Таркет“, „Галеб групу“, „Тесла штедну банку“ и неку мању фирму…
Још је неповољнији однос са Словенијом, која има 1.500 регистрованих представништава у Србији, а око 500 активних фирми. Словеначке фирме у Србији користе Споразум о слободној трговини са Русијом, пре свега „Горење“, „Колпосан“, „Импол Севал“, ЈУБ Шимановци, „Хелиос“… Од србских компанија тамо су присутни једино „Комтрејд“, „Нектар“, „Беохемија“ и неколико мањих фирми.
„Нисмо очигледно довољно присутни на овим тржиштима, иако смо очекивали више“, каже за „Новости“ Митар Пржуљ, самостални саветник Бироа за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.
„И мада нам и Словенци и Хрвати кажу „добро сте дошли, слободна су улагања“, негде је запело. А, не треба изгубити из вида ни чињеницу да су услови инвестирања на тамошњим тржиштима много скупљи него што је то случај код нас. Висок је ПДВ, скупља радна снага, нема субвенција и средстава подстицаја страним инвеститорима као што Србија нуди.“
И док њихова улагања расту у Србији из године у годину, а то потврђује и податак да су по броју инвестиција у самом врху, а по вредности одмах после дуванске и пиварске индустрије, у обрнутом смеру сасвим су скромни резултати.
Домаће фирме се жале да им је много теже да пласирају своју робу у Словенију, него у Хрватску. А неке врсте производа, махом кондитора и пића, које се нађу у словеначким рафовима, могу да се преброје прстима једне руке. За нијансу је боља ситуација у Хрватској, где поред кондитора, нуде и неке друге артикле, попут воде, пива, вина. Иако је наша роба слабо заступљена на овим тржиштима, постоје брендови из Србије који су годинама високо котирани, попут „јафа“ кекса, „плазме“ или „смокија“. Ваља напоменути, да њихови привредници имају знатно мање проблема код пласмана своје робе на србском тржишту.
Само сировине
„Структура српске робе у размени са Хрватском је неповољна, доминантне су сировине и производи нижих фаза обраде“, указују у ПКС.
„Истовремено, увозимо разне енергенте, ђубриво, алате, грађевински материјал, амбалажу, разне хемикалије, али и семе сунцокрета, соје, рибље конзерве, поједине месне прерађевине.“