Lečili se, lečili, pa umrli

Javno tužilaštvo Los-Anđelesa je pokrenulo krivični postupak protiv lekarke Hsiu-Jing Ceng (Hsiu-Ying Tseng), čijom krivicom je 2008. i 2009. godine umrlo troje zdravih mladih ljudi. Kako je ustanovljeno tokom istrage, ona je pacijentima prepisivala lekove koji im uopšte nisu bili potrebni, ali su se prodavali u apoteci u vlasništvu njenog muža. Žena je u proseku prepisivala 25 nepotrebnih recepata dnevno. Ovakve stvari se redovno dešavaju u celom svetu i od ovakvih namernih lekarskih grešaka niko nije osiguran.

Provera prakse američke lekarke vršena je još 2009. godine. Međutim, tada nije došlo do suda. Njeni advokati tvrde da će se boriti do kraja. I moguće je da će pobediti. Organizacija za borbu protiv lekarskih grešaka tvrdi da je varalice u medicini vrlo teško pozvati na odgovornost. I ovde svako treba da dâ svoj doprinos, smatra predsednik asocijacije žrtava lekarskih grešaka u Španiji Hosefina Benavent (Josefina Benavent).

 „Glavno je da ljudi o tome pričaju. Mi se plašimo da se žalimo na lekara, na bolnicu, na medicinske radnike. Lekar je čovek isto kao i ostali. Ne treba da se plašimo da se žalimo na njega. Ali je vrlo važno da u bolnici ili lekar ne znaju da pacijent namerava da se obrati nekoj organizaciji ili advokatu. Zato što – na sreću, ne uvek, ali vrlo često – nestaju ili se falsifikuju istorije bolesti i dokazi.“

Slična stvar se desila i u Napulju, gde je glavni lekar jedne od gradskih bolenica sistematski slao pacijente u svoju privatnu kliniku. Novinari tvrde da je u aferi učestvovalo još 13 doktora i medicinskih sestara. Bolesnicima su objašnjavali da su ogromni redovi za besplatne operacije, a da je njihov slučaj hitan. Zato je razumnije da odu u kliniku. Razume se, ne besplatno. Šema možda ne bi ni bila otkrivena da 2009. godine na operacionom stolu u klinici nije umro jedan muškarac. Istraga okolnosti ove smrti je u toku.

Zdravlje je dragoceno i ljudi su spremni skupo da ga plate. I ne samo lekarima, već i proizvođačima lekova. Vesti o novim bolestima, između ostalog, o do sada nepoznatim bacilima gripa, izazivaju paniku. Vest o gripu letećih miševa koi je nedavno pronađen, letela je preko interneta. I to bez obzira na to što američki naučnici koji su ga otkrili tvrde da se on zasad ne prenosi na čoveka. Svinjski grip je izazvao takvu paniku da je 2009. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju. Mnogi tvrde da je ovde moralo biti lobiranja. Ove tačke gledišta se pridržava i šef katedre za infektivne bolesti, tropsku medicinu i epidemiologiju Ruskog Državnog univerziteta Sergej Žarov.

„U stvari, opasnost je možda preuveličana. I smatram da je to povezano s tim što farmaceutske kompanije pokušavaju da propagiraju na tržištima svoje preparate. To je moje lično mišljenje, ono se možda ne slaže sa zvaničnim, ali je očigledno da izvesna veza postoji.“

U ovom slučaju će zaista biti teško dokopati se istine. Makar zbog toga što je svako na svoj način u pravu. I bolesnici treba da imaju na umu da pacijenti najčešće ne umiru od krvoločnih manijaka, već od običnih lekara koji hladnokrvno zarađuju novac.