Лечили се, лечили, па умрли

Јавно тужилаштво Лос-Анђелеса је покренуло кривични поступак против лекарке Хсиу-Јинг Ценг (Hsiu-Ying Tseng), чијом кривицом је 2008. и 2009. године умрло троје здравих младих људи. Како је установљено током истраге, она је пацијентима преписивала лекове који им уопште нису били потребни, али су се продавали у апотеци у власништву њеног мужа. Жена је у просеку преписивала 25 непотребних рецепата дневно. Овакве ствари се редовно дешавају у целом свету и од оваквих намерних лекарских грешака нико није осигуран.

Провера праксе америчке лекарке вршена је још 2009. године. Међутим, тада није дошло до суда. Њени адвокати тврде да ће се борити до краја. И могуће је да ће победити. Организација за борбу против лекарских грешака тврди да је варалице у медицини врло тешко позвати на одговорност. И овде свако треба да дâ свој допринос, сматра председник асоцијације жртава лекарских грешака у Шпанији Хосефина Бенавент (Josefina Benavent).

 „Главно је да људи о томе причају. Ми се плашимо да се жалимо на лекара, на болницу, на медицинске раднике. Лекар је човек исто као и остали. Не треба да се плашимо да се жалимо на њега. Али је врло важно да у болници или лекар не знају да пацијент намерава да се обрати некој организацији или адвокату. Зато што – на срећу, не увек, али врло често – нестају или се фалсификују историје болести и докази.“

Слична ствар се десила и у Напуљу, где је главни лекар једне од градских боленица систематски слао пацијенте у своју приватну клинику. Новинари тврде да је у афери учествовало још 13 доктора и медицинских сестара. Болесницима су објашњавали да су огромни редови за бесплатне операције, а да је њихов случај хитан. Зато је разумније да оду у клинику. Разуме се, не бесплатно. Шема можда не би ни била откривена да 2009. године на операционом столу у клиници није умро један мушкарац. Истрага околности ове смрти је у току.

Здравље је драгоцено и људи су спремни скупо да га плате. И не само лекарима, већ и произвођачима лекова. Вести о новим болестима, између осталог, о до сада непознатим бацилима грипа, изазивају панику. Вест о грипу летећих мишева кои је недавно пронађен, летела је преко интернета. И то без обзира на то што амерички научници који су га открили тврде да се он засад не преноси на човека. Свињски грип је изазвао такву панику да је 2009. године Светска здравствена организација прогласила пандемију. Многи тврде да је овде морало бити лобирања. Ове тачке гледишта се придржава и шеф катедре за инфективне болести, тропску медицину и епидемиологију Руског Државног универзитета Сергеј Жаров.

„У ствари, опасност је можда преувеличана. И сматрам да је то повезано с тим што фармацеутске компаније покушавају да пропагирају на тржиштима своје препарате. То је моје лично мишљење, оно се можда не слаже са званичним, али је очигледно да извесна веза постоји.“

У овом случају ће заиста бити тешко докопати се истине. Макар због тога што је свако на свој начин у праву. И болесници треба да имају на уму да пацијенти најчешће не умиру од крволочних манијака, већ од обичних лекара који хладнокрвно зарађују новац.