1700 godina Milanskog edikta i novi progoni hrišćana

Svečanosti povodom obeležavanja jubileja važnog za čitav hrišćanski svet počela su u Srbiji, u gradu Nišu. Radi se o 1700-toj godišnjici Milanskog edikta koji je označio kraj progona hrišćana u Rimskoj imperiji.

Ovaj dokument je nastavak Nikomedijskog edikta koji je 311. godine izdao rimski imperator Galerije. Ovaj je imperator praktično legalizovao hrišćanstvo i dozvolio hrišćanima da obavljaju svoje religiozne obrede pod uslovom da se oni mole i za rimskog imperatora. Milanski edikt je izjednačio sva prava svih verujućih, faktički ukinuvši rimsko mnogobošstvo kao oficijelnu religiju.

Po rečima ruskog istoričara Ruslana Buganova, stručnjaka za Vizantiu, za Srbiju je praznovanje ovog jubileja veoma važno. Tim pre, što je grad Niš centar svih jubilarnih svečanosti, zapravo postojbina prvog vizantisjkog imperatora Konstantina Velikog, jednog od autora Milanskog edikta:

- Srbija je primila hrišćanstvo u njegovoj istočnoj, grčko- pravoslavnoj tradiciji. Ova je tradicija povezana sa vizantijskom imperijom, gde je postojao kult imperatora Konstantina. Po njemu je grad dobio ime Konstantinopolj. To se uvažavanje prema impreatoru prenelo i na druge pravoslavne narode. U tom smislu i Srbima koji sada naseljavaju njegovu postojbinu. Mislim da je za Srbe jako važno ovo praznovanje 1700. godišnjice Milanskog edikta - obzirom da je na nju tokom novije istorije palo breme mnogih ozbiljnih izazova.

O značaju ovog događaja govori i činjenica da je 2013. godina proglašena godinom Milanskog edikta u Srbiji. Svečanosti ovim povodom će se odvijati do kraja oktobra. I to, smatra se, postaje aktuelno povodom niza novih napada i opasnosti po hrišćanstvo. Tako u nizu evropskih država u okvirima programa multikulturalizma donose se zabrane ispoljavanja hrišćanskih simbola, a na arapskom Istoku progon hrišćana je uveliko uzeo maha nakon „arapskog proleća“.

- U tom kontekstu, kada, reklo bi se, plemeniti ciljevi vode ka potpuno neplemenitim rezultatima, meni se čini da imamo šta da naučimo od autora edikta. Ovaj dokument pokazuje primer, kako plemeniti cilj dostići putem religiozne tolerancije, ne ulazeći u oblast pojedinačnih religija, obreda, predstava. Jer, Milanski edikt ne brani ni jednu konfesiju, ni jednu religioznu zajednicu. Čak bih se usudio da kažem, da su u tom smislu autori Milanskog edikta progresivniji eksperti u oblasti religiozne politike i međureligisjkih odnosa.

U zaključku Ruslan Buganov je dodao, da će kroz nekoliko godina u Beogradu, prema planovima, biti održan Svetski kongres vizantista. To će biti još jedan povod da Srbija naglasi svoj nacionalni identitet.

Grigorij Sokolov,