Gasprom ulaže u Hrvatsku, a premijer im zalupio vrata pred nosom

Pre nekoliko dana je ruski energetski gigant Gasprom potpisao ugovor sa hrvatskom firmom Plinakro o izgradnji ogranka gasovoda Južni tok, a pored toga se u Zagrebu razgovaralo i o drugim konkretnim projektima, kao na primer o ruskom ulaganju u gasne termoelektrane, te o istraživanju i proizvodnji gasa. Od dolaska Gasproma u Hrvatsku imaće koristi industrija i njeni građani zbog znatno niže cene gasa od dosadašnje, kao i zbog sigurnosti isporuke tog važnog energenta.Pa ipak, poseta vrhunskih biznismena iz Rusije ostala je u senci teško objašnjive odluke hrvatskog premijera Milanovića da ne primi čelnog čoveka Gasproma. Zbog toga se u hrvatskoj javnosti podigla velika bura, a većina komentara u medijima je snažno osudila nekorektan odnos prema jednoj od najvećih svetskih kompanija.

Dakle, radi se o tome da je potpisan ugovor o izgradnji cevovoda koji će biti spoj između Hrvatske i Srbije, vredan 60 miliona evra, kao krak gasovoda Južni tok. Pogotovo je važno da će Gasprom unapred zakupiti sve kapacitete gasovoda, što garantuje isplativost investicije i povraćaj uloženog novca. Kapacitet tog dvosmernog gasovoda će iznositi blizu 3 milijarde kubnih metara gasa godišnje, a njegova trasa će se prostirati od Srbije do Slavonskog Broda, u dužini od 100 kilometara. Predviđeno je da njegova izgradnja počne sredinom 2015. godine, a da krajem 2016. bude završen i pušten u rad.

Šef ruske kompanije Aleksej Miler je tom prilikom izjavio da Gasprom želi, pored prodaje gasa, da učestvuje i u svim drugim projektima u Hrvatskoj koji se odnose na taj energent, a to znači da je Gasprom spreman investirati u izgradnju gasnih termoelektrana i u mrežu gasnih stanica za automobile, pri čemu je najavio niže cene tog goriva.

Međutim, i pored ogromnog ekonomskog značaja kojeg ima dolazak i ulaganje ruskog energetskog lidera, hrvatski mediji su se najviše bavili skandaloznim postupkom premijera Milanovića, koji je najvišem rukovodstvu Gasproma, figurativno govoreći, zalupio vrata pred nosom. Naime, iako je nekoliko dana uoči dolaska u Zagreb bio poslat zvanični zahtev da ih primi, hrvatski predsednik vlade je neprijatno iznenadio Ruse, insistirajući na državničkoj proceduri. U hrvatskoj štampi se pominje još i pretpostavka da je Milanović ignorisao Gasprom zbog toga što mu se nisu dovoljno rano najavili.

Takođe, kaže se i to da je navodno u Zagreb dva dana pre ruske delegacije doputovao šef protokola Gasproma, kako bi probao da lično uspostavi kontakt sa kabinetom premijera Milanovića i da dogovori taj sastanak. A kada u tome nije uspeo, ruska delegacija je razočarano otišla iz glavnog grada Hrvatske.

Zbog toga su hrvatska sredstva javnog informisanja bila preplavljena natpisima i člancima u kojima su pokušali sagledati značaj prvog čoveka Gasproma, kao i štetu koju je premijer učinio. Tako se moglo čuti da Aleksej Miler u formalnom smislu zaista nije politički zvaničnik, ali da je ipak jedan od najmoćnijih Rusa, kao i to da je on jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Putina. A s obzirom da se Gasprom nalazi u ruskom državnom vlasništvu, zaključili su da je za svoj dolazak u Zagreb sasvim sigurno imao podršku zvanične ruske politike. Ocenili su da je Miler boravio u Hrvatskoj i u svojstvu nezvaničnog izaslanika Vladimira Putina, ali da uprkos svemu tome nije dobio priliku da razgovara sa hrvatskim premijerom. Još su naveli i podatak da su Milera do sada primili mnogobrojni kraljevi i šefovi država širom sveta, ali da je u Zagrebu on bio nepoželjan sagovornik.

Reakcija hrvatskih biznismena, analitičara i običnih građana je bila burna, i oni su bukvalno rekli da je „odluka Vlade, zbog koje je šef jedne od najvećih svetskih kompanija otišao iz Zagreba bez susreta sa premijerom Zoranom Milanovićem, bila velika greška, nepromišljen čin i pogrešna procena.“ A Predsednik Hrvatskog stručnog udruženja za gas je rekao da je „valjda konačno došlo vreme da se prošire horizonti i makne pogled samo sa zemalja Evropske unije.“ U istom tonu je bilo i mišljenje da premijerovo ignorisanje sigurno neće biti razlog prekida rada na zajedničkim projektima, ali da to sigurno neće doprineti ugledu Hrvatske kao zemlje koja je otvorena prema investitorima.

U svakom slučaju, šta god da je bio razlog odbijanju susreta sa vrhunskom ekipom ruskih menadžera, očigledno da je to bio postupak koji ni na koji način ne ide u prilog popravljanja ekonomske situacije i životnog standarda građana Hrvatske. A to bi trebao biti prvenstveni cilj svakog odgovornog političara.

Ratko Paić,