Matvej Dobrov: Dah života na metalu

Matvej Dobrov. On je bio i ostao jedan od najvećih ruskih bakropisaca početka 20. veka. Više od sto njegovih radova predstavljeno je sada u Državnoj Tretjakovskoj galeriji na izložbi sa podnaslovom "Zaboravljeni klasik". To su remek-dela iz fundusa muzeja.

Bakropis je gravira na metalu. Proces njene izrade vezan je za dostignuća tehnike i nauke. Nije svakome dostupna takva umetnost. Ipak Matvej Dobrov u mladosti je prihvatao život i kao umetnik i kao prirodnjak. Odrastao je u porodici velikog moskovskog lekara, zanimao se za botaniku – pri tome uvek je crtao. Kasnije je studirao dve godine fiziku i matematiku na Moskovskom univerzitetu. I tek kasnije, odabravši konačno stvaralaštvo, došao je u Moskovsku školu slikarstva, vajanja i arhitekture.

Izgleda da je od samog početka znao da će se baviti upravo bakropisom. U svakom slučaju, uporno je išao ka tome. 1908. godine, po savetu učitelja, poznatog slikara Konstantina Juona, prešao je da uči bakropis u inostranstvo, u Pariz. Vrativši se, otvorio je sopstvenu radionicu. Među njegovim radovima iz tog vremena mnogo je žanr skica, sižea iz gradskog, seoskog života, pri tome likovi su često predstavljeni sa humorom... Dobrov je bio odličan crtač. Ipak posle revolucije prestao je da se okreće sižeima – vrlo strogo je ograničio okvire svog stvaralaštva – rekla je u intervjuu za Glas Rusije koordinator izložbe Nina Markova.

- Ako pogledate njegove radove do 1917-1919, u njima postoji orijentacija na modernu, neoklasicizam, simbolizam. A posle 1917. kao da je usledio nagli prekid. Delimično možda se kao religiozni čovek povukao u sebe, zatvorio, prešao na temu nacionalnog pejzaža.

Pejzažni bakrorezi Matveja Dobrova su prefinjeni i detaljni. Zrače mirom i blagodati. To je kamerna lirska grafika. Uglavnom podmoskovski pejzaži, mada ima i kaluških i sibirskih skica – umetnik je stvarao svuda gde ga je život naneo. Pored toga često je prikazivao životinje i cveće. Smatrao je prirodu najsavršenijim delom Stvaraoca, precizira koordinator izložbe Oksana Karlova.

- Kada je Matvej Dobrov krajem života odredio glavnu ideju svog stvaralaštva govorio je: Kada sam bio mlad, hteo sam da naslikam veliku kompoziciju na temu „Svaki dah da slavi Gospoda“. Nije uspelo. Ali smatram da je čitavo moje stvaralaštvo odražavalo ovu centralnu ideju...

Matvej Dobroj je radio vrlo plodotvorno. Više od 20 godina bio je na čelu radionice bakropisa na grafičkom fakultetu Moskovskog umetničkog instituta Surikov. Zašto je bio zaboravljen? Uzrok je bio jasan, objašnjava Nina Markova.

- Bakropis kod nas ne cveta. Nije cvetao ni tada i sada se ne nalazi u najboljem stanju. Zato što je to tehnički komplikovano, tamo je hemija, tehnika, posebni istrumenti. A kada umetnik uradi bakropis poklonika isto tako nema baš previše. Zato on ostaje sam sa svojim stvaralaštvom.

U svakom slučaju, Tretjakovka je vratila ime umetnika iz zaborava, odavši mu počast. Izložba bakropisa Matveja Dobrova će tajati do 25. maja.

Rita Bolotska,