Матвеј Добров: Дах живота на металу

Матвеј Добров. Он је био и остао један од највећих руских бакрописаца почетка 20. века. Више од сто његових радова представљено је сада у Државној Третјаковској галерији на изложби са поднасловом "Заборављени класик". То су ремек-дела из фундуса музеја.

Бакропис је гравира на металу. Процес њене израде везан је за достигнућа технике и науке. Није свакоме доступна таква уметност. Ипак Матвеј Добров у младости је прихватао живот и као уметник и као природњак. Одрастао је у породици великог московског лекара, занимао се за ботанику – при томе увек је цртао. Касније је студирао две године физику и математику на Московском универзитету. И тек касније, одабравши коначно стваралаштво, дошао је у Московску школу сликарства, вајања и архитектуре.

Изгледа да је од самог почетка знао да ће се бавити управо бакрописом. У сваком случају, упорно је ишао ка томе. 1908. године, по савету учитеља, познатог сликара Константина Јуона, прешао је да учи бакропис у иностранство, у Париз. Вративши се, отворио је сопствену радионицу. Међу његовим радовима из тог времена много је жанр скица, сижеа из градског, сеоског живота, при томе ликови су често представљени са хумором... Добров је био одличан цртач. Ипак после револуције престао је да се окреће сижеима – врло строго је ограничио оквире свог стваралаштва – рекла је у интервјуу за Глас Русије координатор изложбе Нина Маркова.

- Ако погледате његове радове до 1917-1919, у њима постоји оријентација на модерну, неокласицизам, симболизам. А после 1917. као да је уследио нагли прекид. Делимично можда се као религиозни човек повукао у себе, затворио, прешао на тему националног пејзажа.

Пејзажни бакрорези Матвеја Доброва су префињени и детаљни. Зраче миром и благодати. То је камерна лирска графика. Углавном подмосковски пејзажи, мада има и калушких и сибирских скица – уметник је стварао свуда где га је живот нанео. Поред тога често је приказивао животиње и цвеће. Сматрао је природу најсавршенијим делом Ствараоца, прецизира координатор изложбе Оксана Карлова.

- Када је Матвеј Добров крајем живота одредио главну идеју свог стваралаштва говорио је: Када сам био млад, хтео сам да насликам велику композицију на тему „Сваки дах да слави Господа“. Није успело. Али сматрам да је читаво моје стваралаштво одражавало ову централну идеју...

Матвеј Доброј је радио врло плодотворно. Више од 20 година био је на челу радионице бакрописа на графичком факултету Московског уметничког института Суриков. Зашто је био заборављен? Узрок је био јасан, објашњава Нина Маркова.

- Бакропис код нас не цвета. Није цветао ни тада и сада се не налази у најбољем стању. Зато што је то технички компликовано, тамо је хемија, техника, посебни иструменти. А када уметник уради бакропис поклоника исто тако нема баш превише. Зато он остаје сам са својим стваралаштвом.

У сваком случају, Третјаковка је вратила име уметника из заборава, одавши му почаст. Изложба бакрописа Матвеја Доброва ће тајати до 25. маја.

Рита Болотска,