Bilans snaga ili trka u naoružanju?

Ruski i američki lideri mogu nastupiti sa zajedničkom izjavom u vezi s problemom protivraketne odbrane na jesen ove godine, izjavio je specijalni predstavnik predsednika Dmitrija Medvedeva za NATO Dmitrij Rogozin. Ovo može predstavljati novi impuls za rešavanje problema stvaranja EvroPRO, o kojoj se pregovori očigledno teško odvijaju. Ujedno NATO namerava da locira u Turskoj američki radar, koji će predstavljati značajan element u protivoraketnoj odbrani alijanse u Evropi.

Dmitrij Rogozin je skrenuo pažnju na to da će se početkom jeseni pregovori aktivizirati i da se odvijaju u nekoliko pravaca. Rezultat toga može biti izjava Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame u vezi s problemom, koja baca senku na odnose Moskve i Vašingtona već dugi niz godina. Pritom specijalni predstavnik predsednika RF ističe da vremena za pronalaženje usaglašenog pristupa o stvaranju sistema EvroPRO imajući u vidu interese Rusije ostaje sve manje. Jer, već u oktobru ministri odbrane zemalja-članica alijanse mogu prihvatiti plan za razvoj borbene komande EvroPRO, koji su dale SAD. A u maju na samitu NATO planirano je da se u dokumentima utvrde dogovori saveznika NATO.

Format, koji su Amerikanci predložili za stvaranje EvroPRO Rusiji ne odgovara: on direktno utiče na njene strateške interese. Poslednje dve faze četvoroetapnog formiranja NATO sistema može dovesti do toga da radijus dejstava strateških raketa-lovaca alijanse pokrije zonu lociranja ruskih međukontinentalnih raketa na Urualu. Upravo one čine osnovu strateškog potencijala zadržavanja. U takvom razvoju situacije Rusija će biti primorana da nadoknadi potpuno neograničenu akumulaciju mogućnosti PRO od strane jedne strane, smatra šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

Teško je ne složiti se s mišljenjem bivšeg načelnika komandnog štaba PRO i kosmosa kopnene vojske SAD generala Kevina Rajana o tome da stvarajući protivraketni potencijal bez postizanja dogovora s Rusijom SAD rizikuju da povećaju upravo onu opasnost radi čijeg smanjenja se ovaj potencijal razvija. A da ne govorimo o razmerama političkih troškova. Ideja, koju je još 2008. godine izneo predsednik Medvedev o zaključivanju pravno obavezujućeg dogovora o evropskoj bezbednosti imala je za cilj da se kodifikuju političke deklaracije, prihvaćene još pre 10 godina u OBSE i Savetu Rusija-NATo o tome da nijedna država u Evroatlantiku neće obezbeđivati svoju bezbednost za račun drugih.  S tačke gledišta Rusije apsolutno je neophodno obezbediti uverenost u to da nikakva dejstva u vojnoj oblasti nisu usmerena protiv bilo koje države u Evroatlantiku. Inače ćemo se vraćati ideološkim stereotipima iz 19. ili 20. veka što bi predstavljalo veliku grešku pred licem globalnih izazova.

Dmitrij Rogozin ističe da će vojno-tehnički odgovor Rusije na stvaranje EvroPRO biti proporcionalan dogovorima, koji budu postignuti sa SAD i NATO. Međutim, u svakom slučaju Moskva razmatra mogućnost donošenja čitavog kompleksa mera kako bi osigurala pouzdanu zaštitu teritorije Rusije i nadomestila eventualne negativne posledice od razvoja američke PRO u Evropi.

Ujedno, lociranje protivraketnog radara u Turskoj Moskva ne smatra za realnu pretnju, premda žali zbog takve odluke.

Avaj, SAD u pitanju EvroPRO uporno ignorišu mišljenje Rusije u najgoroj tradiciji druge polovine prošlog veka. A istinski konstruktivan dijalog o perspektivama globalne nuklearne bezbednosti mogao je da počne još prošle godine u Lisabonu. Podsetićemo da je tada Rusija predložila da se stvori sektorska PRO u kojoj bi svaka zemlja odgovarala za svoju deonicu. Međutim, SAD sudeći po svemu i dalje imaju nameru da monopoliše ovu oblast. Pritom ih realna bezbednost Evrope, isto kao i svetski bilans snaga, zanima mnogo manje.