Биланс снага или трка у наоружању?

Руски и амерички лидери могу наступити са заједничком изјавом у вези с проблемом противракетне одбране на јесен ове године, изјавио је специјални представник председника Дмитрија Медведева за НАТО Дмитриј Рогозин. Ово може представљати нови импулс за решавање проблема стварања ЕвроПРО, о којој се преговори очигледно тешко одвијају. Уједно НАТО намерава да лоцира у Турској амерички радар, који ће представљати значајан елемент у противoракетној одбрани алијансе у Европи.

Дмитриј Рогозин је скренуо пажњу на то да ће се почетком јесени преговори активизирати и да се одвијају у неколико праваца. Резултат тога може бити изјава Дмитрија Медведева и Барака Обаме у вези с проблемом, која баца сенку на односе Москве и Вашингтона већ дуги низ година. Притом специјални представник председника РФ истиче да времена за проналажење усаглашеног приступа о стварању система ЕвроПРО имајући у виду интересе Русије остаје све мање. Јер, већ у октобру министри одбране земаља-чланица алијансе могу прихватити план за развој борбене команде ЕвроПРО, који су дале САД. А у мају на самиту НАТО планирано је да се у документима утврде договори савезника НАТО.

Формат, који су Американци предложили за стварање ЕвроПРО Русији не одговара: он директно утиче на њене стратешке интересе. Последње две фазе четвороетапног формирања НАТО система може довести до тога да радијус дејстава стратешких ракета-ловаца алијансе покрије зону лоцирања руских међуконтиненталних ракета на Уруалу. Управо оне чине основу стратешког потенцијала задржавања. У таквом развоју ситуације Русија ће бити приморана да надокнади потпуно неограничену акумулацију могућности ПРО од стране једне стране, сматра шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Тешко је не сложити се с мишљењем бившег начелника командног штаба ПРО и космоса копнене војске САД генерала Кевина Рајана о томе да стварајући противракетни потенцијал без постизања договора с Русијом САД ризикују да повећају управо ону опасност ради чијег смањења се овај потенцијал развија. А да не говоримо о размерама политичких трошкова. Идеја, коју је још 2008. године изнео председник Медведев о закључивању правно обавезујућег договора о европској безбедности имала је за циљ да се кодификују политичке декларације, прихваћене још пре 10 година у ОБСЕ и Савету Русија-НАТо о томе да ниједна држава у Евроатлантику неће обезбеђивати своју безбедност за рачун других.  С тачке гледишта Русије апсолутно је неопходно обезбедити увереност у то да никаква дејства у војној области нису усмерена против било које државе у Евроатлантику. Иначе ћемо се враћати идеолошким стереотипима из 19. или 20. века што би представљало велику грешку пред лицем глобалних изазова.

Дмитриј Рогозин истиче да ће војно-технички одговор Русије на стварање ЕвроПРО бити пропорционалан договорима, који буду постигнути са САД и НАТО. Међутим, у сваком случају Москва разматра могућност доношења читавог комплекса мера како би осигурала поуздану заштиту територије Русије и надоместила евентуалне негативне последице од развоја америчке ПРО у Европи.

Уједно, лоцирање противракетног радара у Турској Москва не сматра за реалну претњу, премда жали због такве одлуке.

Авај, САД у питању ЕвроПРО упорно игноришу мишљење Русије у најгорој традицији друге половине прошлог века. А истински конструктиван дијалог о перспективама глобалне нуклеарне безбедности могао је да почне још прошле године у Лисабону. Подсетићемо да је тада Русија предложила да се створи секторска ПРО у којој би свака земља одговарала за своју деоницу. Међутим, САД судећи по свему и даље имају намеру да монополише ову област. Притом их реална безбедност Европе, исто као и светски биланс снага, занима много мање.