U odnosima Rusije i Crne Gore kultura na prvom mestu

U zemljama Jugoistiočne Evrope startovao je projekat Dani ruske duhovne kulture. Na programu manifestacije su nastupi ruskih muzičara, solista opere i baleta.

Iz Crne Gore izveštava specijalni dopisnik Glasa Rusije Vladimir Putjatin.

Dani duhovne kulture Rusije otvoreni su u prestonici Crne Gore, Podgorici, 13. septembra. A juče su učesnici i gosti posetili rusko groblje u gradu Herceg-Novi. U godini proslavljanja 300-godišnjice uspostavljanja odnosa između dve bratske zemlje to je posebno simbolično. Kako govori crkveni starešina i slikar Aleksandar Beljakov, posle Oktobarske revolucije u Herceg-Novi i okolinu stiglo je oko 60 000 emigranata iz Rusije. Radi poređenja: čak danas u tom crnogorskom gradu živi najviše 20 000 ljudi... Naravno, nisu svi ostali, neko je otputovao u Beograd, neko dalje u Evropu. Ali bilo je i onih koji su vezali svoju sudbinu upravo za Crnu Goru.

Kako govori satiričar Žvanjecki, potrebna nam je jedna velika nevolja da se ujedinimo. Tako su se i oni ovde ujedinili, otvorili svoje škole, bolnice, umetničke i muzičke škole. Rusi su ovde živeli, radili, bavili se vaspitanjem dece i pomagali Crnogorcima. Ali vreme je teklo, ljudi su odlazili zauvek i grad je izdvojio parcelu za groblje.

Ovde je sahranjeno 12 ruskih generala i admirala, odavde je potekao naziv ”generalsko groblje”. Ali u periodu zaoštravanja odnosa između Jugoslavije i SSSR groblje je bilo zapušteno. Obnova je započela tek u novom veku, a 2006. godine uz podršku Rusije. Uz blagoslov Mitropolita Crnogorsko-Primorskog Amfilohija i Patriajrha Moskovskog i Sve Rusije Aleksija Drugog, ovde je bio podignuta crkva svetog Fjodora Ušakova.

Govori Aleksandar Beljakov:

Mitropolit Crnogorsko-Primorski trebalo je da dođe na groblje i da pokaže gde će biti obrisi crkve. Postojao je uslov: ako počnemo da kopamo i naiđemo na ljudske kosti, treba da se prekine čitav posao. Ali kada smo iskopali temelj po obrisima koje je ukazao Mitropolit, dva metra dubok, nismo našli čak ni riblju kost. I crkva je počela da raste. Uz Božju pomoć. Snagama Rusa koji dolaze da žive u Crnoj Gori.

Po mišljenju našeg sagovornika nastupe ruskih umetnika ovde očekuju sa radošću. Ko ovde živi, govori ovako: Ruse ovde više vole nego u Rusiji.

Ovde je kultura Rusije, naravno, na prvom mestu. U školama deca uče, na primer, Alekseja Tolstoja, koji kod nas više nije u programu. Kada mi dolaze deca, postavljaju takva pitanja! Kada govore: a zašto je Dostojevski rekao tako, a Černiševski pomislio tako?... Ne možeš odmah da nađeš odgovor...

A po mišljenju gosta festivala, narodnog umetnika Rusije Sergeja Prisekina, festival je važan i zato što podstiče davnašnje duhovne veze među našim zemljama:

Nije slučajno što se ovde nalaze velike hrišćanske svetinje, na primer Desnica Jovana Krstitelja. Ranije se ona čuvala u Rusiji, ali početkom 20. veka, u varljivim godinama revolucionarnih preobražaja, bila je spasena u Crnoj Gori. Ovde se ona nalazi u Cetinjskom manastiru. Pravoslavni ljudi koji gostuju u Crnoj Gori, često posećuju ovu jedinstvenu relikviju, mole joj se. To je važno i za naše duhovne veze, i za unutrašnjo samousavršavanje svakog pojedinačnog čoveka.

13. septembra uveče, u najboljoj koncertnoj sali Podgorice, u Narodnom pozorištu Crne Gore, biće održan gala-koncert u kojem će učestvovati baletski solisti iz Moskve i Sankt-Peterburga. Takođe u njemu će učestvovati i mladi talenti iz permske pkole baleta. U dva čina crnogorskoj publici će biti predstavljene izabrane scene iz baleta na muziku Petra Čajkovskog, Leonida Desjatnjikova, Armena Hačaturijana i Vasilija Solovjova-Sedova.