У односима Русије и Црне Горе култура на првом месту

У земљама Југоистиочне Европе стартовао је пројекат Дани руске духовне културе. На програму манифестације су наступи руских музичара, солиста опере и балета.

Из Црне Горе извештава специјални дописник Гласа Русије Владимир Путјатин.

Дани духовне културе Русије отворени су у престоници Црне Горе, Подгорици, 13. септембра. А јуче су учесници и гости посетили руско гробље у граду Херцег-Нови. У години прослављања 300-годишњице успостављања односа између две братске земље то је посебно симболично. Како говори црквени старешина и сликар Александар Бељаков, после Октобарске револуције у Херцег-Нови и околину стигло је око 60 000 емиграната из Русије. Ради поређења: чак данас у том црногорском граду живи највише 20 000 људи... Наравно, нису сви остали, неко је отпутовао у Београд, неко даље у Европу. Али било је и оних који су везали своју судбину управо за Црну Гору.

Како говори сатиричар Жвањецки, потребна нам је једна велика невоља да се ујединимо. Тако су се и они овде ујединили, отворили своје школе, болнице, уметничке и музичке школе. Руси су овде живели, радили, бавили се васпитањем деце и помагали Црногорцима. Али време је текло, људи су одлазили заувек и град је издвојио парцелу за гробље.

Овде је сахрањено 12 руских генерала и адмирала, одавде је потекао назив ”генералско гробље”. Али у периоду заоштравања односа између Југославије и СССР гробље је било запуштено. Обнова је започела тек у новом веку, а 2006. године уз подршку Русије. Уз благослов Митрополита Црногорско-Приморског Амфилохија и Патриајрха Московског и Све Русије Алексија Другог, овде је био подигнута црква светог Фјодора Ушакова.

Говори Александар Бељаков:

Митрополит Црногорско-Приморски требало је да дође на гробље и да покаже где ће бити обриси цркве. Постојао је услов: ако почнемо да копамо и наиђемо на људске кости, треба да се прекине читав посао. Али када смо ископали темељ по обрисима које је указао Митрополит, два метра дубок, нисмо нашли чак ни рибљу кост. И црква је почела да расте. Уз Божју помоћ. Снагама Руса који долазе да живе у Црној Гори.

По мишљењу нашег саговорника наступе руских уметника овде очекују са радошћу. Ко овде живи, говори овако: Русе овде више воле него у Русији.

Овде је култура Русије, наравно, на првом месту. У школама деца уче, на пример, Алексеја Толстоја, који код нас више није у програму. Када ми долазе деца, постављају таква питања! Када говоре: а зашто је Достојевски рекао тако, а Чернишевски помислио тако?... Не можеш одмах да нађеш одговор...

А по мишљењу госта фестивала, народног уметника Русије Сергеја Присекина, фестивал је важан и зато што подстиче давнашње духовне везе међу нашим земљама:

Није случајно што се овде налазе велике хришћанске светиње, на пример Десница Јована Крститеља. Раније се она чувала у Русији, али почетком 20. века, у варљивим годинама револуционарних преображаја, била је спасена у Црној Гори. Овде се она налази у Цетињском манастиру. Православни људи који гостују у Црној Гори, често посећују ову јединствену реликвију, моле јој се. То је важно и за наше духовне везе, и за унутрашњо самоусавршавање сваког појединачног човека.

13. септембра увече, у најбољој концертној сали Подгорице, у Народном позоришту Црне Горе, биће одржан гала-концерт у којем ће учествовати балетски солисти из Москве и Санкт-Петербурга. Такође у њему ће учествовати и млади таленти из пермске пколе балета. У два чина црногорској публици ће бити представљене изабране сцене из балета на музику Петра Чајковског, Леонида Десјатњикова, Армена Хачатуријана и Василија Соловјова-Седова.