Domaće tržište će zameniti izvoz

Da li će porasti izvoz lovaca u toku narednih godina, koje avione i u kojoj količini će dobiti ruski piloti? Ova i druga pitanja razmotrili su učesnici okruglog stola koji je održan u radiokompaniji "Glas Rusije".

U diskusiji, upriličenoj povodom 100-godišnjice ruske vojne avijacije učestvovali su stručnjaci analitičkih centara za izučavanje konjunkture svetskog tržišta naoružanja i vojne tehnike. Kao što je poznato, u segmentu borbene avijacije ruske pozicije na svetskom tržištu su veoma jake. Avioni kao što je Su-30 ili MiG-29 dobro su poznati u različitim regionima sveta, pre svega, u zemljama Jugoistočne Azije. Ipak, glavna tendencija u narednoj deceniji biće preorijentisanje ruske avionske industrije sa spoljnog na domaće tržište, istakao je zamenik direktora Centra za analizu strategija i tehnologija Konstantin Makijenko:

"U postsovjetsko vreme, u periodu od 1992. do 2012. godine ruska avionska industrija se bazirala na izvozu borbenih aviona. Međutim, ovaj model se bliži svom logičnom kraju. On se na naše oči pretvara u paradigmu u kojoj se avionska industrija razvija zahvaljujući unutrašnjim narudžbinama vojne tehnike. U periodu do 2020. godine treba koristiti domaće narudžbine kako bi se izašlo na nivo koji obezbeđuje konkurentnost avionske industrije i na domaćem, i na spoljnom tržištu, kako vojne, tako i komercijalne avijacije."

Po mišljenju stručnjaka, uzrok smanjenja izvoza pre svega se sastoji u zasićenosti kineskog i indijskog tržišta. Potražnja u Podnebesnoj je praktično potpuno nestala, kineska avionska industrija se sama dinamično razvija. I dok je u periodu od 1999. do 2003. godine Kina naručila 128 mašina, od 2006. do 2010. – nije naručila nijednu. Potražnja od strane Indije je takođe dvostruko opala, ipak još uvek ima onih koji su i dalje zainteresovani za rusku vojnu tehniku, nastavlja Konstantin Makijenko.

"Potražnja se održava zahvaljujući naručiocima kao što su Alžir, Venecuela, Vijetnam, Indonezija i Uganda. Ove finansijske godine dobićemo ugovor za 42 jedinice za Indiju, nadamo se da Vijetnam neće obustaviti narudžbine, sad je dobio i potpisao ugovor za ukupno 24 lovca Su-30."

Pad izvoza u ruskoj avionskoj industriji biće nadoknađen vrlo velikim ugovorima za domaće tržište. Najveće su narudžbine u taktičkoj avijaciji, to je ukupno do 600 aviona. Ako se ima u vidu 2020. godina, za očuvanje razvoja avionske industrije potreban je napredak u segmentu komercijalne avijacije. To može biti nešto na bazi porodice MS-21 ili "Superdžeta-100". Kao što je poznato, nedavno je ova mašina doživela nesreću u Indoneziji, ali teško da će se to odraziti na sudbinu projekta, smatra Konstantin Makijenko:

"Teoretski se može desiti da nesreća nema nikakav uticaj na razvoj ovog projekta. Takve stvari su se dešavale i ranije. Padao je A-300 na početku ciklusa svoje eksploatacije, A-330 je pao 1994. godine, ali su to ipak bili uspešni projekti. U ovom smislu, ako sve bude urađeno pravilno, ova nesreća će, kao što bismo hteli da se nadamo, izazvati mobilizaciju resursa "Suhoja".

U oblasti vojne avijacije takođe je potreban bar jedan ozbiljan projekat za obezbeđivanje izvoza. Prodaja T-50 biće ograničena zbog visoke cene. Potreban je projekat relativno jeftinog borbenog aviokompleksa. S druge strane, u avijaciji za dalje letove ima još prostora za modernizaciju, smatra predsednik društvenog saveta pri ministarstvu odbrane Igor Korotčenko:

"Imajući u vidu modernizaciju postojećeg parka bombardera Tu-160 u višenamenske mašine avion stiče niz dodatnih funkcija. Biće tražen u novom formatu oružanih snaga koji se trenutno stvara."

Osim toga, u najbližoj perspektivi ovaj avion se neće koristiti samo kao bombarder za veoma udaljene ciljeve, već i kao borbena mašina na srednjem rastojanju.