Koliko se podudaraju odbrambena taktika EU i strategija NATO-a

Početkom ove nedelje pod okriljem Vrhovnog predstavnika EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton, Savet EU je doneo odluke koje treba da ojačaju odbrambeni potencijal, njegovo zajedničko korišćenje. A generalni direktor Evropske odbrambene agencije Klod-Frans Arnu saopštila je štampi da je bio čak utvrđen specijalni Kodeks ponašanja na ujedinjavanju i zajedničkom korišćenju vojnog potencijala.

Istina, određen je konačno i jasni stav Saveta EU prema Siriji. Na zasedanju se govorilo o isporukama u Tursku iz Nemačke i Holandije raketa Patriot, koje treba da budu postavljene na tursko-sirijskoj granici.

Treba istaći da integracioni procesi u oblasti formiranja opšte politike bezbednosti, kao i opšte odbrane, ostaju složeni u okviru EU uglavnom iz dva razloga, ako se ne računa aktuelni krizni ekonomsko-finansijski. Kao prvo, državama regiona uvek je bilo posebno teško da žrtvuju deo svog suvereniteta upravo u sferi spoljne politike i bezbednosti. Kao drugo, u savremenoj Evropi se vidi određeni dualizam u pogledima na glavnu ulogu prekookeanskog partnera EU iz NATO-a – SAD. Tako da za Evropu konsolidovana strategija bezbednosti, bez obzira na sve odluke, ostaje problem.

Vodeći stručnjak Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov kaže:

- Kao takva strukturisana strategija ili politika EU u sferi odbrane na današnji dan, po mom mišljenju, ne postoji. Postoji operativna delatnost EU, a u okviru odbrambene dimenzije se izvodi niz akcija – operacija vojnog karaktera.

Dmitrij Danilov podvlači da u celini operativnu delatnost treba da sprovodi evropska armija koju predstavlja Evrofor. To je vojna grupacija formriana još 1993. godine na bazi francusko-nemačke brigade, kojoj su se kasnije pridružili vojni odredi Belgije, Luksembruga i Španije. I posle krize na Balkanu, na Kosovu i niza konflikata u kriznim žarištima, ministri odbrane EU su došli do zaključka da je upravo na takvim snagama i bezbednost na kontinentu i u svetu. Tako posle Sporazuma potpisanog svojevremeno u Nici, zajedno sa deklaracijom o spremnosti za utvrđivanje Evropskog ustava dogovarana je i opšta odbrambena strategija. Bio je formiran i glavni štab, i Komitet za politiku bezbenosti, i nekoliko drugih ustanova, mada pitanje se pojavilo u odnosima sa NATO-om.

Naš ekspert iz Centra za vojnu prognozu Anatolij Ciganok je uvren da je kompetencija dve strukture upravo postala kamen spoticanja, pošto geopolitička policijska funkcija jedne stavlja se na drugu. Ponekad uprkos intersima glavnom prekookeanskog parntera. Tako trenutno francuski odredi završavaju vojne operacije u Avganistanu, još ranije je istupilo nekoliko drugih, između ostalog Španija. Uporedo sa tim, Anatolij Ciganok podvlači da EU nije zgodno da dublira NATO ulogu lošeg policajca. On nastavlja:

- NATO se sada bavi pružanjem vojne sile za rešavnje ekonomskih problema. Zato strategija alijanske predviđa proširenje funkcije globalnog policajca, mešanje u problematične situacije u drugim zemljama, polazeći od svojih interesa. Radi toga široko se koristi vođenje izviđanja, usavršavaju se ekspedicione trupe, u čiju kompetenciju spada postkonfliktni boravak u pojedinoj zoni.

Anatolij Ciganok precizira da sada EU podrazumeva vojno učešće u mirovnim operacijama pod okriljem OEBS-a. To može da se razmatra kao svojevrsni evropski antiamerikanizam. U stvari članovima EU često nedostaje zajedničke želje da deluju u skladu sa tim namerama.