Колико се подударају одбрамбена тактика ЕУ и стратегија НАТО-а

Почетком ове недеље под окриљем Врховног представника ЕУ за иностране послове и политику безбедности Кетрин Ештон, Савет ЕУ је донео одлуке које треба да ојачају одбрамбени потенцијал, његово заједничко коришћење. А генерални директор Европске одбрамбене агенције Клод-Франс Арну саопштила је штампи да је био чак утврђен специјални Кодекс понашања на уједињавању и заједничком коришћењу војног потенцијала.

Истина, одређен је коначно и јасни став Савета ЕУ према Сирији. На заседању се говорило о испорукама у Турску из Немачке и Холандије ракета Патриот, које треба да буду постављене на турско-сиријској граници.

Треба истаћи да интеграциони процеси у области формирања опште политике безбедности, као и опште одбране, остају сложени у оквиру ЕУ углавном из два разлога, ако се не рачуна актуелни кризни економско-финансијски. Као прво, државама региона увек је било посебно тешко да жртвују део свог суверенитета управо у сфери спољне политике и безбедности. Као друго, у савременој Европи се види одређени дуализам у погледима на главну улогу прекоокеанског партнера ЕУ из НАТО-а – САД. Тако да за Европу консолидована стратегија безбедности, без обзира на све одлуке, остаје проблем.

Водећи стручњак Европског института РАН Дмитриј Данилов каже:

- Као таква структурисана стратегија или политика ЕУ у сфери одбране на данашњи дан, по мом мишљењу, не постоји. Постоји оперативна делатност ЕУ, а у оквиру одбрамбене димензије се изводи низ акција – операција војног карактера.

Дмитриј Данилов подвлачи да у целини оперативну делатност треба да спроводи европска армија коју представља Еврофор. То је војна групација формриана још 1993. године на бази француско-немачке бригаде, којој су се касније придружили војни одреди Белгије, Луксембруга и Шпаније. И после кризе на Балкану, на Косову и низа конфликата у кризним жариштима, министри одбране ЕУ су дошли до закључка да је управо на таквим снагама и безбедност на континенту и у свету. Тако после Споразума потписаног својевремено у Ници, заједно са декларацијом о спремности за утврђивање Европског устава договарана је и општа одбрамбена стратегија. Био је формиран и главни штаб, и Комитет за политику безбености, и неколико других установа, мада питање се појавило у односима са НАТО-ом.

Наш експерт из Центра за војну прогнозу Анатолиј Циганок је уврен да је компетенција две структуре управо постала камен спотицања, пошто геополитичка полицијска функција једне ставља се на другу. Понекад упркос интерсима главном прекоокеанског парнтера. Тако тренутно француски одреди завршавају војне операције у Авганистану, још раније је иступило неколико других, између осталог Шпанија. Упоредо са тим, Анатолиј Циганок подвлачи да ЕУ није згодно да дублира НАТО улогу лошег полицајца. Он наставља:

- НАТО се сада бави пружањем војне силе за решавње економских проблема. Зато стратегија алијанске предвиђа проширење функције глобалног полицајца, мешање у проблематичне ситуације у другим земљама, полазећи од својих интереса. Ради тога широко се користи вођење извиђања, усавршавају се експедиционе трупе, у чију компетенцију спада постконфликтни боравак у појединој зони.

Анатолиј Циганок прецизира да сада ЕУ подразумева војно учешће у мировним операцијама под окриљем ОЕБС-а. То може да се разматра као својеврсни европски антиамериканизам. У ствари члановима ЕУ често недостаје заједничке жеље да делују у складу са тим намерама.