Osuđeni na prijateljstvo

2011. godina je proglašena za Godinu istorijsko-kulturnog nasleđa zemalja ZND. Ona će biti obeležena konferencijama istoričara, kulturologa, filologa i restauratora. Festivalima – muzičkim i pozorišnim. Prezentacijama novih udžbenika i knjiga. Napokon, biće održan izbor kulturne prestonice ZND, kao i još jedan u nizu foruma – Forum o stvaralačkoj i naučnoj inteligenciji, koji će biti organizovan u Kijevu.
 

Godina istorijsko-kulturnog nasleđa zemalja ZND je događaj važan zbog mnogo razloga, ističe u intervjuu za „Glas Rusije“ rektor Ruskog društvenog univerziteta, šef katedre za zemlje postsovjetskog inostranstva profesor Jefim Pivovar.
 

Sama ZND iduće godine puni dvadeset godina, - kaže stručnjak. I to nije samo povod, već obaveza svih koji se bave ovom problematikom da na miran, ali dostojanstven način obeleže ovaj jubilej. Želim da istaknem da je ova organizacija kao takva mnogo puta sahranjivana. Pričalo se da je nema, da je formalna. Ipak, ispostavilo se da je to preuranjeno.
 

Sudeći po svemu, u organizaciji Godine istorijsko-kulturnog nasleđa zemalja ZND direktno će učestvovati Međudržavni fond za humanitarnu saradnju, za koji su na ideju došli učesnici Foruma stvaralačke i naučne inteligencije. Profesor Pivovar daje visoko ocenjuje delatnost Fonda.
 

I najvažnija „rezerva“, po njegovom mišljenju jeste mladi naraštaj zemalja ZND, za koji je Fond za društvenu saradnju napravio veliki broj projekata.
 

Fond je od samog početka orijentisan na omladinu, - kaže profesor i nabraja projekte kao što je osnivanje omladinskog simfonijskog orkestra ZND, organizovanje konkursa za mlade pesnike, konkursa za muzičare-izvođače. – Omladina je, nažalost, manje informisana o nasleđu – kako o zajedničkom, tako i o osobenostima kulturnog nasleđa zemalja. Što dalje, to više. I ruski jezik kako faktor međukulturne komunikacije više nema toliki uticaj kao pre. Zato je krajnje važno da istorijsko-kulturno nasleđe dođe upravo do omladine.
 

A radi slobodne i plodne komunikacije, ističe profesor Jefim Pivovar, dobro je ako se znaju jezici naroda, koji žive u zemljama ZND. Uzgred rečeno, „jezički projekat“ je već startovao.
 

Izašao je „Udžbenik ukrajinskog jezika za zemlje ZNG“, u pripremi je takav projekat za Belorusiju. Postoji udžbenik za azerbejdžanski jezik, u pripremi je za kazaški. Ruski jezik će u ovim knjigama biti vezivni element. Uslovno rečeno, Moldavcu je lakše da uči kazaški jezik preko ruskog jezika. Svi ovi procesi treba da podsećaju na dvosmernu ulicu, - smatra profesor Pivovar. – Naravno, mi moramo popularizovati rusku kulturu i ruski jezik, ali i mi, stanovnici Rusije treba da učimo jezike zemalja ZND, da pripremamo stručnjake u ovoj oblasti. Prosto smo prinuđeni da „poručavamo“ svoje susede.
 

Jefim Pivovar – istoričar po struci – naravno, smatra da je važno stvaranje objektivne istorijske slike, koja odražava put svakog naroda ZND, posebno u periodu kad su ovi narodi živeli u jednoj zemlji – Sovjetskom Savezu. Međutim, on ne podržava ideju izrade opšteg udžbenika za zemlje ZND.
 

Postoji ideja da se naprave priručnici za nastavnike, ali i to je dvostrano, - kaže Jefim Pivovar. – Postoji ideja i da se napravi serija „Istorije zemalja ZND za poslednjih dvadeset godina“ i moguće je da će jubilej to pospešiti. Čini mi se da još nismo blizu toga, zato što postoje velike razlike u tumačenjima istorije u različitim zemljama.
 

Bio je to intervju rektora Ruskog društvenog univerziteta, profesora Jefima Pivovara, posvećen predstojećoj Godini istorijsko-kulturnog nasleđa zemalja ZND.