Осуђени на пријатељство

2011. година је проглашена за Годину историјско-културног наслеђа земаља ЗНД. Она ће бити обележена конференцијама историчара, културолога, филолога и рестауратора. Фестивалима – музичким и позоришним. Презентацијама нових уџбеника и књига. Напокон, биће одржан избор културне престонице ЗНД, као и још један у низу форума – Форум о стваралачкој и научној интелигенцији, који ће бити организован у Кијеву.
 

Година историјско-културног наслеђа земаља ЗНД је догађај важан због много разлога, истиче у интервјуу за „Глас Русије“ ректор Руског друштвеног универзитета, шеф катедре за земље постсовјетског иностранства професор Јефим Пивовар.
 

Сама ЗНД идуће године пуни двадесет година, - каже стручњак. И то није само повод, већ обавеза свих који се баве овом проблематиком да на миран, али достојанствен начин обележе овај јубилеј. Желим да истакнем да је ова организација као таква много пута сахрањивана. Причало се да је нема, да је формална. Ипак, испоставило се да је то преурањено.
 

Судећи по свему, у организацији Године историјско-културног наслеђа земаља ЗНД директно ће учествовати Међудржавни фонд за хуманитарну сарадњу, за који су на идеју дошли учесници Форума стваралачке и научне интелигенције. Професор Пивовар даје високо оцењује делатност Фонда.
 

И најважнија „резерва“, по његовом мишљењу јесте млади нараштај земаља ЗНД, за који је Фонд за друштвену сарадњу направио велики број пројеката.
 

Фонд је од самог почетка оријентисан на омладину, - каже професор и набраја пројекте као што је оснивање омладинског симфонијског оркестра ЗНД, организовање конкурса за младе песнике, конкурса за музичаре-извођаче. – Омладина је, нажалост, мање информисана о наслеђу – како о заједничком, тако и о особеностима културног наслеђа земаља. Што даље, то више. И руски језик како фактор међукултурне комуникације више нема толики утицај као пре. Зато је крајње важно да историјско-културно наслеђе дође управо до омладине.
 

А ради слободне и плодне комуникације, истиче професор Јефим Пивовар, добро је ако се знају језици народа, који живе у земљама ЗНД. Узгред речено, „језички пројекат“ је већ стартовао.
 

Изашао је „Уџбеник украјинског језика за земље ЗНГ“, у припреми је такав пројекат за Белорусију. Постоји уџбеник за азербејџански језик, у припреми је за казашки. Руски језик ће у овим књигама бити везивни елемент. Условно речено, Молдавцу је лакше да учи казашки језик преко руског језика. Сви ови процеси треба да подсећају на двосмерну улицу, - сматра професор Пивовар. – Наравно, ми морамо популаризовати руску културу и руски језик, али и ми, становници Русије треба да учимо језике земаља ЗНД, да припремамо стручњаке у овој области. Просто смо принуђени да „поручавамо“ своје суседе.
 

Јефим Пивовар – историчар по струци – наравно, сматра да је важно стварање објективне историјске слике, која одражава пут сваког народа ЗНД, посебно у периоду кад су ови народи живели у једној земљи – Совјетском Савезу. Међутим, он не подржава идеју израде општег уџбеника за земље ЗНД.
 

Постоји идеја да се направе приручници за наставнике, али и то је двострано, - каже Јефим Пивовар. – Постоји идеја и да се направи серија „Историје земаља ЗНД за последњих двадесет година“ и могуће је да ће јубилеј то поспешити. Чини ми се да још нисмо близу тога, зато што постоје велике разлике у тумачењима историје у различитим земљама.
 

Био је то интервју ректора Руског друштвеног универзитета, професора Јефима Пивовара, посвећен предстојећој Години историјско-културног наслеђа земаља ЗНД.