Život Kazimira Maljeviča u slikama sa izložbi

Njemu dajemo spomen ovu.

. Apsolutna umetnost,  najviša  tačka Maljevičevog traganja

. Maljevič je sve predvideo i svakog preduhitrio i izmislio sve od čega živi moderno slikarstvo,  a njegovi radovi  i danas izgledaju savremenije od mnogih nastalih posle njega

. Poznat   pre svega   po svom višeznačnom „Crnom kvadratu“,  postao je utemeljivač suprematizma,  stvarao je slike u burnoj revolucionarnoj epohi,  koju je doživeo,  preživeo i osmislio  u svom stvaralaštvu.

. Ovaj tekst posvećujemo Maljevičevom stvaralačkom životu izraženom u  njegovim slikama   postavljenim  16.  jula  2014.  u Galeriji  Tate Modern  u Londonu  na kojoj su  posetioci  mogli steći poptun utsak o   stvaralačkom i životnom putu genija,  tim pre što je postavka predstavljena u kontesktu  istorjskih dogaađja koji su  se desili u Rusiji početkom HH veka.

U svetu poraslo interesovanje  za rusku avangardu

Ovde treba istaći još i to da je  poslednjih godinu-dve u svetu neočekivano porastao interes  za rusku avangardu stvaranu  na prelomu XIX  i XX veka.

Izložba Maljeviča u 12 sala Tate Modern u Londonu sama po sebi veliki  svetski kulturni  događaj

O tome pored reprezentativne postavke „Maljevič“  u Galeriji Tate Modern,  svdoči i multimedijalna izložba Pitera Grinueja,  posvećena  Majakovskom,  Ejzenštajnu,  Kandinskom i drugim stvaraocima iz epohe „zlatnog veka“  ruske avangrade, kao i  aukcija prošlog leta  u Kristiju i Sotbiju  u Londonu  na kojoj su za dotada  rekordne sume prodata  platna Larioniva,  Lentulova, Varvare Stepanove.  

Tom prilikom  je crtež  Kazimira  Maljeviča „Glava seljaka“ otišao  „ispod čekića“  za 3,5 miliona funti! Važno je istaći da je ovaj slikarski  genije redak gost ovih i drugih poznatih svetskih aukcionih kuća,  kao i na izložbenim prostorima,  pa je otuda kompletna izložba njegovih radova koji se čuvaju u muzejima Moskve, Peterburga, Amsterdama kao i u privatnim  kolekcijama  sam po sebi svestki kulturni događaj prvog ranga. 

Takav renome ima i izložba postavljena u 12   dvorana  u londonskoj  Galeriji Tate  Modern sa  nazivom  „Maljevič“ napisanim na ulazu u nju  suprematističkim figurama, otovrena 16.  jula prošle godine,  a koja sve postvalja na svoje mesto.

Umetnost   koja je   u poslednjem veku osvojila  sve moguće i nemoguće forme, omogućila je posetiocima muzeja i galerija da vide sve,  a epitet „savremeni“  preobratio se najpre u  revolucionarno smeli na početku,  zatim  je prošao kroz nerazumljivi pojam da bi nakon svega toga izubio svako značenje i postao sasvim besmislen.

Prvi koji se našao na spisku i koga su prekoravali (i još uvek ga prekoravaju) zbog  te besmislenosti   je Maljvič i njegov „Crni kavdrat“.

Maljevič je sve predvideo i svakog preduhtrio, izmislio sve od čega živi moderno slikarstvo,  a njegovi radovi  danas izgledaju savremenije od mnogih nastalih posle njega

Likovna publika  koja je u drugom polugodištu 2014.  g.  imala sreću  da  poseti eksponate u 12 dvorana u Galeriji Tate  Modern

 U Londonu,  upoznala je reprezentativne uzorke jednog od preteča ruske  avangardne likovne scene   koji je ne samo  sve predvideo i svakog preduhitrio,    nego je  i sam izmislio sve  od čega živi   moderno  slikarstvo, a njegovi radovi danas izgledaju savremeniji od mnogih nastalih  posle njega.

Tim pre što na „Crnom kvadratu“,  ili tačnije na crnim kvadratima,  se sve ne završava – tu su i krugovi i krstovi, i portreti i pozorišne dekoracije,  i futurističke makete nepotojećih i zdanja.

Još kao dečak uzeo kičicu u ruke i nije  je ostavljao celog dugog žiovta

Slikarstvo ga je privuklo još kao dečaka  pa je ne samo  razgledao, nego i pokušao da kopira reprodukcije poznatih svetskoh slikara.

Godine  1904.  prvi put je posetio Moskvu i to baš u vreme kad su poznati trgovci i kolecionari Morozv i Ščukin  sakupili bogatu kolekciju savremenog slikarstva u kojoj su bili radovi Monea,  Sezana,  Pikasa,  Matisa  (nije slučajno njegova samostalna izložba postavljena u susednim dvoranama u Tate Modern) koja je ostavila neizbrisiv utisak kod Maljeviča  koji se trudio da upije i preradi  impresionističke motive,   tehniku,  teme.

Tako se 1910.   g.  pojavnjuju  prva platna  među kojima prepoznajemo pejzaže sa naslikanim krupnim,  obimnim  nanosima  boja,  polja i kuća.

On je  još počevši od 1907.  za moskovsku izložbu  ruskih  simbolista „Plava ruža“  naslikao seriju slika  na biblijske motive  u koje spada i „Pokrov“ iz 1908.

Uostalom,  Maljeviču je uvek bilo tesno  u okvru bilo kojih žanrova,  pa je otuda toliko nastojao na početku   slikarske  karijere da kardinalno menja  tehniku    slikanja. 

Drugi period  1908-1912 karakteriše njegova pripadnost  ruskim avangardistima  u čijim zajedničkim izložbama učestvuje,  a  prilazi i grupi  Larionova i Gončarove „Magareći rep“. 

Ne slika on više  apstraktne pejzaže,  skoro evropske,  nego isključivo ruske - drveće i seljaci prvi put postaju predmet interesovanja    Maljeviča,  čemu će se on još nejednom vraćati. 

Ovde umetnik primenjuje  novu tehniku slikanja koristeći čiste linije,  geometrijske forme i gradacije boja. 

Dovoljno je pogledati na „Kosača“   (1911-19 12) koji zauzima centralno mesto  u drugoj izložbenoj dvoarni - na crvenom fonu  naslikanu figuru  koja kao da pozira za uzložbu, u kostimu čije se boje prelivaju od bele     ka crnoj,  taj prvi vesnik kubofuturizma u stvaralaštvu Maljeviča.

Futuristički manifest

Futuristički manifest je prvi put  publikovao italijanski pesnik Filipo Marineti  1909.   u kojemu je   opevao  tehnički progers,  kult mašine i  nimalo začuđujuće njeno sjedinjavanje s idejama kubizma,  čija platna  su izgedala kao da se sastoje  iz komadića nepravilno složenog mozaika.  

Maljevič  je već našao otklon od opšteg kursa  nastavljajući svoju liniju. Umesto mehanizama  na njegovim slikama su sve sami saljaci i ruski pejzaži u sivo –crvenim i sivo-zelenim nijansama.

Zbog skupog materiajala - slikao na obe strane platna

Zbog suviše visoke cene materijala,  Maljevič je bio primoran  ponekad  da slika sa obe strane platna.

Na izložbi u Tate Modern pomoću ogledala postiocima je demonstriarana  jedna od takvih slika, „Drvoseče“  na jednoj,  dok je na obratnoj strani platna  slika „Seljanke u crkvi“.

Neizbežan susret s pesnicima futuristima

Susret sa pesnicima futuristinma bio je neizbežan.  Maljevič je ilustrovao  pesničke knjige  Alekseja Kručonih i Vladimira  Hljebnjikova,  napisane „zaumnim jezikom“.

Reč je o svojeoobrazno poetsko-filozofskom traktatu  posvećenom odstupanju od  pređašnjih normi i pravila jezika  i stvaranju novih.

Stranice knjiga i novina povešane na zidovima

Stranice knjige,  povešane po zidovima,   na izložbi „prave društvo“  strnicama novina. Tako na primer „Rano jutro“  zajedno sa večnim pitanjem u zaglavlju „Odmoriti se od Moskve.  Kuda putuju Moskviči na Božić“ i ženskog članka –obraćanja pod naslovom  „Izbavite nas od građanskoih brakova“ možemo videti ilustraciju za predstavu „Pobeda nad Suncem“.  

Za tu operu koju su komponavali Mihailo Matjušin  i Aleksej Kručonih  istim tim „zaumnim jezikom“,  Maljevič je uradio dekor-geometrijske  kostime  od kocaka  i piramida,  sfera,  cilindera, koje su doslovno bile ovaploćenje njegovih trometarskih slika iz  toga perioda. 

U susednoj sali se može videti kako je sve to izgledalo  na sceni i u režijskoj pstavci Kalifornijskog  instituta umetnosti 1981. godine. 

Uostalom,  video projekcija nije glavni eksponat u toj  prostoriji u kojoj na  suprotnom zidu  u gordoj osmaljenosti uzdiže se i sija jedan od četiri postojeća   i dva u   Tate Modern postavljena  „Crna kvadrata“.

Prva varijanta  platna, „Crni kvadrat“ koja je postala ugaoni kamen savremeng slikarstva,  njena tačka oslonca,  naslikana je 1915, ali zbog svoje  trošnosti se ne  izlaže, pa  su posetici ove izložbe  videli verziju iz 1923. godine.

Kvadrat iz 1929-e

U susednoj dvorani,  okružen drugim suprematičkim figurama  preddtavljen je „Kvadrat  1929“

Podećamo da je pre jednog veka,  1915,  kad  je nastala,  glavna Maljevičeva slika („Crni kvadrat“) često izlagana   na postavkama organozovanim u Petrogradu pod nazivom „Poslednja  izložba  futurističkih slika 0.10“. 

Na  osnovu jedine sačuvane fotografije sa tih petrogradskih    izložbi,   može  se videti da su  kustosi  Tate Modern  rasporedili slike  tačno onako kako je to bilo na toj izložbi - „Crni kvadrat“  u gornjem uglu umesto  ikone. Okolo su platna sa razbacanim,  kao da su u pokretu,  raznobojnim  geometrijkim figurama.

Dinamički suprematizam - od komadića stare,  iščezle umetnosti stvorena je nova,  čista i bespredmetna

Dinamički suprematizm  ne   samo da je  odražavao tezu koju je Maljevič formulisao  po kojoj će iz komadića stare i iščezle  umetnosti biti stvorena nova,  čista i bespredmetna, nego će biti i svojevrstan vizuelni odgovor  na  političke događaje toga vremena.

Prvi svetski rat i haos koji je zatim  pogodio  celi svet  - eto odakle potiču  te figure u raspadu na Maljevičevim platnima. 

Na revoluciju 1917.  slikar je reagovao  dosta radikalno:  tom periodu pripadaju slike na kojima se  bele figure – naslikane na belom fonu, takođe kvadrati i krstovi jedva razlikuju. 

„Slikarstvo je umrlo,  kao i stari režim zato što su bili jedna celina“,  pisao je Maljevič 1919.

Zajedno sa belim slikama – bele makete, nepostojećih zdanja, futurustičke konstrukcije  od blokova  razne veličine i visine, asimetrični soliteri. 

Prelazak u Vitbesk

U jeku građanskog rata slikar  prelazi u Vitbesk  u kome zarađuje za život držeći predavanja. Oduševnjemni Maljevičivim predavanjima, njegovi učenici  i drugi predavači  udružuju se u organizaciju „Utvrđivači nove uemtnosti“ („Unovis“). 
 
Usvojen je crni kvadrat kao kolektivni potpis,  a  suprematizam kao  vrhunac umetnosti.

Slikari iz „Unovisa“ su oslikavali zidove kuća,  crtali ilustracije  i  opremali filmske žurnale  u kojima  su najavljivani    filmovi Kozinceva-Trauberga i Ejzenštajna.

Apsolutna umetnost - najviša tačka Maljevičevog  traganja

U svakoj od 12  suprematističkih dvorana  u Tate Modern, zrači najviša  tačka Maljevičovog traganja – apsolutna umetnost. I zaista, što se posetilac kreće dalje,  sve mu postaje očiglednije  da sve što se kasnije dešavalo, nije ništa drugo nego  postepeno vraćanje u prošlost,  pokušaj slikara  da  sa visine iskustva,  iz daljine  pređenog puta  i stečenih novih stilskih otrkića,   osmotri  sopstveno stavralaštvo.

Njegovi crteži i skice  urađene olovkom nastale u periodu 1907-1930.   grupno su prikazani  u slikarskoj retrospektivi.  Krećući se iz godine u godinu, od crteža k crtžu, vidljiv je kao izdaleka  sav umetnički  put kojim je slikar prešao,  do tamo i natrag:  od realističkih porteta  do suprematsitičkih figura i obratno.

Skice i crteži  u jednoj sali eskpozcije sabrani pod brojem „1930“ odjednom se prepliću sa crtežima  iz 1907.  I sugerišu da se slike mogu videti iza zida.

Sa početka Staljinove epohe - kad je socijalistički realizam zamenio avangardu

Početak Staljinove epohe,  nova država se uputila u budućnost petoletki,  na smenu avangardi stiže  socijalisitički realizam, od tada jedini oficijelni žanr u umetnsoti.

Ali to ne sprečava Maljeviča da 1927.   dobije dozvolu za odlazak u Nemačku   i ponese sa sobom i svoje poslednje radove-slike posebnog stila  na kojima on razmišlja  na temu savremene umetnosti sa posebnim naglaskom na uzajmnoj vezi i prožimanju boja i zvuka.

Sve te slike on je bio primoran da ostavi u Nemačkoj odakle se morao  vratiti nakon tri meseca,  i to putovanje mu sovjetska vlast nikad nije oprostila.

Godine 1930.  proveo je  dva meseca u zatvoru pod sumnjom za međunarodnu špijunažu i izašavši na slobodu odmah se počeo vraćati izvorima  svog stvaralačkog puta,  preosmišljavajući teme sa stanovišta  nastupanja nove epohe. 

Kubofuturistički seljaci bez lica

Ti kubofuturistički seljaci nastali 1911-1912 na kasnijim platnima  su  naslikani bez lica,  preobraženi u manekene, bezdušno   stojeći  na fonu  plodnih polja  na kojima je u jeku sakupljanje plodova.

Takvo je,  prepuno očajanja i užasa,  video Maljevič  rezultat  raskulučivanja i nasilnu kolektivizaciju  zemlje.

Kazimir Maljevič je umro 1935. g.  od raka.

Bez obzira na to što se na samom kraju života vratio na početak- realističkim portetima, koje je slikao još početkom veka, i dalje je platna potpisivao isključivo  crnim kvadratom stilizovanim u obliku krsta.

Branko Rakočević