Живот Казимира Маљевича у сликама са изложби

Њему дајемо спомен ову.

. Апсолутна уметност,  највиша  тачка Маљевичевог трагања

. Маљевич је све предвидео и сваког предухитрио и измислио све од чега живи модерно сликарство,  а његови радови  и данас изгледају савременије од многих насталих после њега

. Познат   пре свега   по свом вишезначном „Црном квадрату“,  постао је утемељивач супрематизма,  стварао је слике у бурној револуционарној епохи,  коју је доживео,  преживео и осмислио  у свом стваралаштву.

. Овај текст посвећујемо Маљевичевом стваралачком животу израженом у  његовим сликама   постављеним  16.  јула  2014.  у Галерији  Tate Modern  у Лондону  на којој су  посетиоци  могли стећи поптун утсак о   стваралачком и животном путу генија,  тим пре што је поставка представљена у контескту  исторјских догаађја који су  се десили у Русији почетком ХХ века.

У свету порасло интересовање  за руску авангарду

Овде треба истаћи још и то да је  последњих годину-две у свету неочекивано порастао интерес  за руску авангарду стварану  на прелому XIX  и XX века.

Изложба Маљевича у 12 сала Tate Modern у Лондону сама по себи велики  светски културни  догађај

О томе поред репрезентативне поставке „Маљевич“  у Галерији Tate Modern,  свдочи и мултимедијална изложба Питера Гринуеја,  посвећена  Мајаковском,  Ејзенштајну,  Кандинском и другим стварaоцима из епохе „златног века“  руске аванграде, као и  аукција прошлог лета  у Кристију и Сотбију  у Лондону  на којој су за дотада  рекордне суме продата  платна Ларионива,  Лентулова, Варваре Степанове.  

Том приликом  је цртеж  Казимира  Маљевича „Глава сељака“ отишао  „испод чекића“  за 3,5 милиона фунти! Важно је истаћи да је овај сликарски  геније редак гост ових и других познатих светских аукционих кућа,  као и на изложбеним просторима,  па је отуда комплетна изложба његових радова који се чувају у музејима Москве, Петербурга, Амстердама као и у приватним  колекцијама  сам по себи свестки културни догађај првог ранга. 

Такав реноме има и изложба постављена у 12   дворана  у лондонској  Галерији Таte  Моdern са  називом  „Маљевич“ написаним на улазу у њу  супрематистичким фигурама, отоврена 16.  јула прошле године,  а која све постваља на своје место.

Уметност   која је   у последњем веку освојила  све могуће и немогуће форме, омогућила је посетиоцима музеја и галерија да виде све,  а епитет „савремени“  преобратио се најпре у  револуционарно смели на почетку,  затим  је прошао кроз неразумљиви појам да би након свега тога изубио свако значење и постао сасвим бесмислен.

Први који се нашао на списку и кога су прекоравали (и још увек га прекоравају) због  те бесмислености   је Маљвич и његов „Црни кавдрат“.

Маљевич је све предвидео и сваког предухтрио, измислио све од чега живи модерно сликарство,  а његови радови  данас изгледају савременије од многих насталих после њега

Ликовна публика  која је у другом полугодишту 2014.  г.  имала срећу  да  посети експонате у 12 дворана у Галерији Tate  Modern

 У Лондону,  упознала је репрезентативне узорке једног од претеча руске  авангардне ликовне сцене   који је не само  све предвидео и сваког предухитрио,    него је  и сам измислио све  од чега живи   модерно  сликарство, а његови радови данас изгледају савременији од многих насталих  после њега.

Тим пре што на „Црном квадрату“,  или тачније на црним квадратима,  се све не завршава – ту су и кругови и крстови, и портрети и позоришне декорације,  и футуристичке макете непотојећих и здања.

Још као дечак узео кичицу у руке и није  је остављао целог дугог жиовта

Сликарство га је привукло још као дечака  па је не само  разгледао, него и покушао да копира репродукције познатих светскох сликара.

Године  1904.  први пут је посетио Москву и то баш у време кад су познати трговци и колеционари Морозв и Шчукин  сакупили богату колекцију савременог сликарства у којој су били радови Монеа,  Сезана,  Пикаса,  Матиса  (није случајно његова самостална изложба постављена у суседним дворанама у Таte Modern) која је оставила неизбрисив утисак код Маљевича  који се трудио да упије и преради  импресионистичке мотиве,   технику,  теме.

Тако се 1910.   г.  појавњују  прва платна  међу којима препознајемо пејзаже са насликаним крупним,  обимним  наносима  боја,  поља и кућа.

Он је  још почевши од 1907.  за московску изложбу  руских  симболиста „Плава ружа“  насликао серију слика  на библијске мотиве  у које спада и „Покров“ из 1908.

Уосталом,  Маљевичу је увек било тесно  у оквру било којих жанрова,  па је отуда толико настојао на почетку   сликарске  каријере да кардинално мења  технику    сликања. 

Други период  1908-1912 карактерише његова припадност  руским авангардистима  у чијим заједничким изложбама учествује,  а  прилази и групи  Ларионова и Гончарове „Магарећи реп“. 

Не слика он више  апстрактне пејзаже,  скоро европске,  него искључиво руске - дрвеће и сељаци први пут постају предмет интересовања    Маљевича,  чему ће се он још неједном враћати. 

Овде уметник примењује  нову технику сликања користећи чисте линије,  геометријске форме и градације боја. 

Довољно је погледати на „Косача“   (1911-19 12) који заузима централно место  у другој изложбеној двоарни - на црвеном фону  насликану фигуру  која као да позира за узложбу, у костиму чије се боје преливају од беле     ка црној,  тај први весник кубофутуризма у стваралаштву Маљевича.

Футуристички манифест

Футуристички манифест је први пут  публиковао италијански песник Филипо Маринети  1909.   у којему је   опевао  технички прогерс,  култ машине и  нимало зачуђујуће њено сједињавање с идејама кубизма,  чија платна  су изгедала као да се састоје  из комадића неправилно сложеног мозаика.  

Маљевич  је већ нашао отклон од општег курса  настављајући своју линију. Уместо механизама  на његовим сликама су све сами саљаци и руски пејзажи у сиво –црвеним и сиво-зеленим нијансама.

Због скупог материајала - сликао на обе стране платна

Због сувише високе цене материјала,  Маљевич је био приморан  понекад  да слика са обе стране платна.

На изложби у Tate Modern помоћу огледала постиоцима је демонстриарана  једна од таквих слика, „Дрвосече“  на једној,  док је на обратној страни платна  слика „Сељанке у цркви“.

Неизбежан сусрет с песницима футуристима

Сусрет са песницима футуристинма био је неизбежан.  Маљевич је илустровао  песничке књиге  Алексеја Кручоних и Владимира  Хљебњикова,  написане „заумним језиком“.

Реч је о својеообразно поетско-филозофском трактату  посвећеном одступању од  пређашњих норми и правила језика  и стварању нових.

Странице књига и новина повешане на зидовима

Странице књиге,  повешане по зидовима,   на изложби „праве друштво“  стрницама новина. Тако на пример „Рано јутро“  заједно са вечним питањем у заглављу „Одморити се од Москве.  Куда путују Москвичи на Божић“ и женског чланка –обраћања под насловом  „Избавите нас од грађанскоих бракова“ можемо видети илустрацију за представу „Победа над Сунцем“.  

За ту оперу коју су компонавали Михаило Матјушин  и Алексеј Кручоних  истим тим „заумним језиком“,  Маљевич је урадио декор-геометријске  костиме  од коцака  и пирамида,  сфера,  цилиндера, које су дословно биле оваплоћење његових трометарских слика из  тога периода. 

У суседној сали се може видети како је све то изгледало  на сцени и у режијској пставци Калифорнијског  института уметности 1981. године. 

Уосталом,  видео пројекција није главни експонат у тој  просторији у којој на  супротном зиду  у гордој осмаљености уздиже се и сија један од четири постојећа   и два у   Tate Modern постављена  „Црна квадрата“.

Прва варијанта  платна, „Црни квадрат“ која је постала угаони камен савременг сликарства,  њена тачка ослонца,  насликана је 1915, али због своје  трошности се не  излаже, па  су посетици ове изложбе  видели верзију из 1923. године.

Квадрат из 1929-е

У суседној дворани,  окружен другим супрематичким фигурама  преддтављен је „Квадрат  1929“

Подећамо да је пре једног века,  1915,  кад  је настала,  главна Маљевичева слика („Црни квадрат“) често излагана   на поставкама органозованим у Петрограду под називом „Последња  изложба  футуристичких слика 0.10“. 

На  основу једине сачуване фотографије са тих петроградских    изложби,   може  се видети да су  кустоси  Tate Modern  распоредили слике  тачно онако како је то било на тој изложби - „Црни квадрат“  у горњем углу уместо  иконе. Около су платна са разбацаним,  као да су у покрету,  разнобојним  геометријким фигурама.

Динамички супрематизам - од комадића старе,  ишчезле уметности створена је нова,  чиста и беспредметна

Динамички супрематизм  не   само да је  одражавао тезу коју је Маљевич формулисао  по којој ће из комадића старе и ишчезле  уметности бити створена нова,  чиста и беспредметна, него ће бити и својеврстан визуелни одговор  на  политичке догађаје тога времена.

Први светски рат и хаос који је затим  погодио  цели свет  - ето одакле потичу  те фигуре у распаду на Маљевичевим платнима. 

На револуцију 1917.  сликар је реаговао  доста радикално:  том периоду припадају слике на којима се  беле фигуре – насликане на белом фону, такође квадрати и крстови једва разликују. 

„Сликарство је умрло,  као и стари режим зато што су били једна целина“,  писао је Маљевич 1919.

Заједно са белим сликама – беле макете, непостојећих здања, футурустичке конструкције  од блокова  разне величине и висине, асиметрични солитери. 

Прелазак у Витбеск

У јеку грађанског рата сликар  прелази у Витбеск  у коме зарађује за живот држећи предавања. Одушевњемни Маљевичивим предавањима, његови ученици  и други предавачи  удружују се у организацију „Утврђивачи нове уемтности“ („Уновис“). 
 
Усвојен је црни квадрат као колективни потпис,  а  супрематизам као  врхунац уметности.

Сликари из „Уновиса“ су осликавали зидове кућа,  цртали илустрације  и  опремали филмске журнале  у којима  су најављивани    филмови Козинцева-Трауберга и Ејзенштајна.

Апсолутна уметност - највиша тачка Маљевичевог  трагања

У свакој од 12  супрематистичких дворана  у Tate Modern, зрачи највиша  тачка Маљевичовог трагања – апсолутна уметност. И заиста, што се посетилац креће даље,  све му постаје очигледније  да све што се касније дешавало, није ништа друго него  постепено враћање у прошлост,  покушај сликара  да  са висине искуства,  из даљине  пређеног пута  и стечених нових стилских отркића,   осмотри  сопствено ставралаштво.

Његови цртежи и скице  урађене оловком настале у периоду 1907-1930.   групно су приказани  у сликарској ретроспективи.  Крећући се из године у годину, од цртежа к цртжу, видљив је као издалека  сав уметнички  пут којим је сликар прешао,  до тамо и натраг:  од реалистичких портета  до супрематситичких фигура и обратно.

Скице и цртежи  у једној сали ескпозције сабрани под бројем „1930“ одједном се преплићу са цртежима  из 1907.  И сугеришу да се слике могу видети иза зида.

Са почетка Стаљинове епохе - кад је социјалистички реализам заменио авангарду

Почетак Стаљинове епохе,  нова држава се упутила у будућност петолетки,  на смену авангарди стиже  социјалиситички реализам, од тада једини официјелни жанр у уметнсоти.

Али то не спречава Маљевича да 1927.   добије дозволу за одлазак у Немачку   и понесе са собом и своје последње радове-слике посебног стила  на којима он размишља  на тему савремене уметности са посебним нагласком на узајмној вези и прожимању боја и звука.

Све те слике он је био приморан да остави у Немачкој одакле се морао  вратити након три месеца,  и то путовање му совјетска власт никад није опростила.

Године 1930.  провео је  два месеца у затвору под сумњом за међународну шпијунажу и изашавши на слободу одмах се почео враћати изворима  свог стваралачког пута,  преосмишљавајући теме са становишта  наступања нове епохе. 

Кубофутуристички сељаци без лица

Ти кубофутуристички сељаци настали 1911-1912 на каснијим платнима  су  насликани без лица,  преображени у манекене, бездушно   стојећи  на фону  плодних поља  на којима је у јеку сакупљање плодова.

Такво је,  препуно очајања и ужаса,  видео Маљевич  резултат  раскулучивања и насилну колективизацију  земље.

Казимир Маљевич је умро 1935. г.  од рака.

Без обзира на то што се на самом крају живота вратио на почетак- реалистичким портетима, које је сликао још почетком века, и даље је платна потписивао искључиво  црним квадратом стилизованим у облику крста.

Бранко Ракочевић